Био је човек „од реда“, патријархални домаћин. Велисављево незадовољство током повлачења може се разврстати у три групе неправди, које прате три групе примера а из чега се могу извући три групе закључака о последицама.
Управо о наличју бриљантне ратне победе и криминалном понашању неких пише Велисав Даничић у Забелешкама, свом интимном ратном дневнику који је водио од почетка повлачења са српском војском преко Црне Горе и Албаније 20.октобра 1915, до ступања на Солунски фронт, почетком августа 1916.године.
Документ је од непроцењивог значаја за све оне који истражују прошлост или креирају садашњост и будућност српског народа и државе.
Да поновимо, бомбама и муницијом са осиромашеним уранијумом били су бомбардовани СРЈ 1999.године, Војска Републике Српске 1994. и 1995.године, Ирак у Заливском рату 1990. и 1991.године. Да ли ће се на томе стати? Ако настави да се ОУ користи у војне сврхе, нема сумње, човечанству прети катастрофа, пре или касније.
Не упуштајући се у то шта су Броз и његова клика на међународном плану морали тајно да раде за своје господаре у социјалистичком блоку и у светским оквирима, што се СФР Југославије тиче, радило се о класичној „банана“ држави чија је владајућа вазална олигархија, држећи свој народ у покорности, јевтино извозила ресурсе, рад и раднике а увозила застарелу технологију и моралне, научне, културне и цивилизацијске отпатке.
Међу књигама које недостају још нема тако потребног ратног дневника др Живка Продановића којим се потврђује књига др Рајса „Извештај о аустро-угарским злочинима у Србији“, јер су то записи са тадашње непријатељске стране фронта!
Део програма панели поводом два јубилеја – 250 година од рођења Филипа Вишњића и 125 година од рођења Иве Андрића. Међународни сајам књига у Москви траје до недеље, 10. септембра.
Наведени одбачени документи предлога за национални курикулум ипак и даље стоје на званичној страници хрватског министарства, па су на тај начин били доступни црногорским „преписивачима“.
Љубитеље документаристике и фотографије, историје и уметности уопште, као и колекционаре, до краја 2017. године (а можда и пре) очекује права посластица – фотомонографија изузетног фоторепортера, избор из изузетно плодног уметничког стваралаштва Дарка Дозета.
Аргентинске власти пажљиво су чувале све документе о кријумчарењу усташа и нациста, али све док Гони није почео чепркати по архивима, нико није хтио спомињати ту заиста срамотну епизоду њихове историје. Многи документи су уништени у међувремену, али чак и овај мањи дио показује каква спрега је владала између великих сила свијета само како би спасили шачицу најгорих злочинаца.
Шта рећи нашем народу? За разлику од тог, финског народа, о којем ова књига говори, он је у својој прошлости био уистину величанствен. Али као што се и са појединцем у животу може да деси и дешава, он је као народ, кроз објективне и субјективне морално-социјалне ерозије пао данас у свеукупну кризу свога бића. Зато је њему једно једино на потребу: да нађе себе у ономе што је некад био, и са те основе да крене напред у светлу будућност.
Уз све речено, пажљивом читаоцу неће промаћи колико нас је волела Ребека Вест, можда више него ми себе. Била је опчињена нама. Србија је била њен изгубљени рај. У вртлогу данашњих превирања и многих предрасуда према Србима и Србији, ова књига дође и као мала утеха и заклон.
„Премда те држе већим и снажнијим од других, свеједно нико не трпи туђинца за господара. Пријећи ћеш Тану [Дон], па ћеш спознати ширину простора којим се протеже. Словене ти никад нећеш покорити. Наше ће убоштво бити брже од твоје војске која са собом носи плен многих народа, а кад будеш веровао да смо далеко, угледаћеш нас у свом шатору. Истом брзином прогонимо и бежимо.“
Највећи значај за Србију, Србе и српско-руске односе, као и за друге субјекте међународног права, има то што Вашингтон самовољно шири по свету ускокорисне, суштински хегемонистичке „животне интересе“ САД које као омчу намиче свакој независној држави и тражи беспоговорно потчињавање америчким интересима
Задивљује Горданина и Олгина приповедачка вештина и њихова способност да уђу у срж Теслиног начина размишљања. А то не може свако. Ту способност може да поседује само неко ко је до танчина успео да дуготрајним истраживањем и огромном вером у Теслино стваралаштво, продре у његов тајновити свет и његове визије. Неко, ко уз Божју помоћ и сву тананост своје душе, не штедећи себе, жели да са свима нама дели истинску радост стварања и живота.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…