Марти је документовао у свом извештају да су у завршној фази ових морбидних злочина, „таоци донори“ довођени на локацију „клинике“ у Фуше Крујеу (која је изабрана због близине Тиранског аеродрома), где су на самом улазу убијани углавном метком у чело, да би њихова још топла тела била стављана на операционе столове, где су им одређени органи, углавном бубрези били уклањани „пост-мортем процедуром“. То је по њему чињено из разлога смањења трошкова и оперативне процедуре, јер у том случају није био потребан анестезиолог и други пратећи „медицински“ протоколи.