Овакво селективно и дијаметрално различито тумачење међународног права од стране земаља ЕУ представља најгори вид кршења основног начела суверене једнакости држава, начела правичности и начела поштења и добронамерности.
Овакво селективно и дијаметрално различито тумачење међународног права од стране земаља ЕУ представља најгори вид кршења основног начела суверене једнакости држава, начела правичности и начела поштења и добронамерности.
17-ог октобра 2017. године српско правосуђе на Косову и Метохији престаје да функционише. То је резултат договора председника Републике Србије Александра Вучића и председника самопроглашене републике Косово Хашима Тачија. Тако је још једна од институција српске државе демонтирана и предата у руке сепаратистима.
Годинама се изоставља пун назив јужносрпске покрајине, па се скраћује у Косово, док се други део, Метохија избацује, па се и територија Метохије терминолошки стапа у окупирано и под шиптарском влашћу Косово, што је велика грешка и немар. Сам назив, Метохија, представља печат на српској тапији и на косовску и на метохијску земљу.
Хајнц Кристијан Штрахе, лидер Слободарске партије Аустрије (ФПОе) указује да његова странка има доследан и искрен став рема Србији којој је нанета неправда по питању Косова. Он сматра да је неопходно одрживо решење за Косово и Метохију, јер тренутно стање није добро.
Наравно да Ердогана није требало убијати као Мурата, Дачићу, па чак ни симболички. Нити то неко очекује од Бранковића који је потписао Бриселски споразум и чију ће издају поколења памтити. Такође, сви знамо да ово није 1389. Али, тим пре, то подразумева цивилизовано и достојанствено понашање какво приличи сваком шефу дипломатије на свету.
Отуд је само критика и наше власти и њених западних (америчких) упоришта истинска и аутентична опозициона оријентација у нас. Ако је као политика и безизгледна, јер нема савезника, као оријентација и мишљење, као дужност интелектуалца, остаје незаменљива, јер је начелна.
Бивши премијер Албаније Сали Бериша подржао је идеју Хашима Тачија, који је у среду затражио од Албаније да „грађани Косова“ имају прилику да поднесу захтев за албанско држављанство. Иначе, Тачи је дан раније рекао да тренутно не види „никакву другу прилику за слободно кретање грађана Косова, осим да добију албански пасош“.
Знате оне теорије о економским пропадањима, када се каже „када се дотакне дно, онда се иде нагоре“. И оне који указују на то да код пропадања може и да не буде „дна“. Тако мени Вучић изгледа – нема дна.
Помпезну дводневну посету председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана Србији домаћа и страна штампа окарактерисала је као неку врсту обнове Отоманске империје, односно намеру ширења политичког утицаја на Балкану јачањем економских веза.
*Нисам могао другачије него стиховима… За правду, за Орића, Харадинаја, Тачија, Готовину, Мерчепа…
Можда је време да покушамо са другачијом политиком – са мање исхитрености, злурадости и празнословља чији је једини циљ празна провокација непријатеља, а са више одлучности, категоричности и упорности око виталних националних интереса, какви су, свакако, очување Космета у саставу Србије, опстанак Републике Српске и очување српског идентитета Црне Горе. Ко зна, можда се пријатно изненадимо?
ПРОТИВ српског народа и државе НАТО је 1999. године водио нуклеарни и хемијски рат ниског интензитета. За тих 78 дана НАТО је на нашу земљу са мора, из ваздуха и космоса бацио више бомби него Адолф Хитлер 1941-1945. Еквивалент коришћених експлозива је између шест и осам нуклеарних бомби бачених на Хирошиму. Био је то најасиметричнији рат вођен у дотадашњих 50 година постојања НАТО, а њихов ратни злочин претворен је у геноцид над нашим народом.
Све ово и још пуно тога чланови Народног покрета „Отаџбина“ који нису режимски Срби Александра Вучића у Српској академији наука и уметности на јасан и недвосмислен начин објаснили би зашто Косово треба и може да се поново врати у своју матицу. И не само господину Симовићу него и господину Душану Ковачевићу па и председнику САНУ Душану Костићу који заступа идеју да Србија треба елегантно да се повуче са Косова и Метохије.
Чињеница да је Вучић, током 2017. године, најпре прешао на државно-репрезентативно место председника, затим отворио „унутрашњи дијалог о Косову“ којим је активирао све капитулантске снаге, а да се сада за почетак 2018. године најављује „реконструкција Владе“, указују да 2018. година доиста може бити завршна у издаји Косова.
Коментари читалаца…