„Сазнали смо из прве руке како је на Косову тешко реконструисати догађаје у време проблематичног и хаотичног периода 1999- 2000. С изузетком неколицине иследника ЕУЛЕКСА, тамо постоји недостатак решености да се установи истина о томе шта се дешавало у том периоду, и према томе утврди одговорност. Мноштво доказа који постоје против одређених вођа ОВК изгледа да изазивају бојазан и неодлучност код ЕУЛЕКС администрације да се са истима суоче.

Не каже се случајно да ће онај коме је скупо да издржава своју војску, на крају морати да издржава туђу. Ко се не радује повратку из Хага једног Србина којем, уз све напоре и притиске, није могла бити написана осуђујућа пресуда, биће принуђен да дочекује албанског премијера и да му овај усред Београда говори о независном Косову као о „реалности са којом Србија треба што пре да се помири”. Ко је мислио да је Косово испричана прича и затворена страница, коју треба што пре заборавити зарад светле европске будућности, доживео је да му Косово и велика Албанија дођу на ноге и гурају прст у око усред Београда. Ко није сачекао Шешеља, дочекује Раму.

Албанска влада је вршила сталну опструкцију- не дозвољавајући никаква ископавања масовних гробница на својој територији.- Овде није било рата, тако да овде нема никаквих гробова да се ископавају“. – Био је одговор који су међународни иследници добијали рутински из Тиране. Марти такође наглашава да је његова истрага наилазила на опструкцију проналажења несталих лица после 12-ог Јуна 1999, и од стране Канцеларије за нестала лица на Косову- коју заједно образују ЕУЛЕКС и косовске „власти“.