„Ми имамо више од онога што бисмо нашом заслугом сада могли да стекнемо, па се ето, надам да ће истом заслугом да се ова држава и народ избаве. За неке друге, будуће генерације.“
„Ми имамо више од онога што бисмо нашом заслугом сада могли да стекнемо, па се ето, надам да ће истом заслугом да се ова држава и народ избаве. За неке друге, будуће генерације.“
Кад престане борба престаје и живот и постојање на овој земљи. Нема ваљаног човека, мушкарца и жене, који су се одрекли оца и мајке, деде и бабе, предака својих. Нема будућности без Косова и Метохије.
Нек` најприје српска ријеч буде духовни косијер наших беспућа; проходник и предходник на старим стазама од Котора до Владивостока, од Требиња до Валаама.
И сами покретачи Апела за одбрану КиМ били су затечени када су схватили да се Оливер Ивановић, пред погибију, залагао управо за замрзавање конфликта, по угледу на Кипар, и за чекање тренутка у коме ће међународне околности омогућити праведније решење
Налаже се председнику Републике, Народној скупштини и Влади Републике Србије да обуставе даље преговоре са сепаратистичким властима такозваног „Косова“ који се воде под покровитељством Европске уније и да предузму расположиве државне мере како би се зауставила примена обавеза преузетих „Првим Бриселским споразумом“, као и одлуке, споразуми и договори, пре и након 2013. године, којима је угрожен територијални интегритет Републике Србије на простору покрајине Косово и Метохија.
„То је мој задатак, то је мој посао, и ја ћу га обавити!“, каже Александар Вучић. А сви ми други, који такав „посао“ сматрамо капитулацијом, па чак и издајом, само ћемо, ваљда, немо да посматрамо како се такав „задатак“ опошљава? И како његов извршилац на крају извештава: „Задатак извршен: Србија се одрекла Косова“…
Зар ће заиста тако да буде?
Кроз „унутрашњи дијалог” Срби треба да прихвате да је сепаратистичка акција етничког чишћења насилно отцепљене територије Србије јача од њиховог права на живот, слободу, имовину и државу. Кроз „унутрашњи дијалог” Срби треба да се помире са тим да је правда селективна и недостижна, а да су безакоње и сила „старији” од права.
Најважније је схватити да је овакав потез ЈЕДИНИ МОГУЋИ И ПРАВНО ВАЖЕЋИ у постојећем односу снага у Србији, да спасемо Косово и Метохију, без обзира на то како буду и шта буду радиле власти у своје или име западних налогодаваца. НАРОДНА РЕЗОЛУЦИЈА је по садржају чињенично стање по међународном праву, конвенцијама, резолуцијама и по Уставу Србије – и ако би је потписало бар три милиона људи, то би анулирало било какав потпис или чињење у смислу опстанка Косова и Метохије у границама државе Србије.
ОД ВЛАСТИ ЗАШТИЋЕНИ СЕПАРАТИСТА ОПЕТ РАФАЛНОМ ПАЉБОМ НА УСТАВ И ТЕРИТОРИЈУ. Угљанин – „Српска држава је за Бошњаке геноцидна творевина“, „Бошњацима дати статус државотворног и конститутивног народа“, „санџаку обезбедити статус покрајине“.
Одбрана Ратка Младића затражила је поништење првостепене пресуде хашког суда којом је Младић осуђен на доживотну казну затвора због геноцида, злочина против човјечности и кршења закона и обичаја ратовања, саопштено је данас […]
У Сарајеву је током последњег рата страдало 7.428 особа српске националности, односно три пута више од званичне верзије убијених у овом граду. Истовремено, ни 23 године од потписивања мировног споразума у Дејтону, не само што је већина ових злочина остала нерасветљена, већ се и даље ништа не зна о судбини око 300 Српкиња које су против своје воље „служиле“ у двадесетак јавних кућа.
Божо Видачковић (85) из Градишке, један од последњих преживелих из дечјег логора у Сиску. Најмлађима чорба затрована киселином. У логору у Сиску последњи пут видео сестру Бранку и браћу Саву и Јову
Бес и срџба којима је Хрватска реаговала на изложбу о јасеновачким злочинима, отворену у седишту УН у Њујорку, изазвали су супротан ефекат јер ће поставка о једном од највећих злочина Другог светског рата кренути по многим градовима и земљама широм света
Уколико престане да постоји на једном делу своје територије, држава озбиљно доводи у питање свој разлог постојања, односно постојање и на другим деловима територије, рекао је професор Мило Ломпар на трибини посвећеној Апелу за одбрану КиМ
Коментари читалаца…