– Бојим се да на Балкану опет не дође до рата – каже Пономарјева. – У Македонији је после избора ситуација постала још нестабилнија. Косово је бомба успореног дејства. Историја не прашта грешке, зато Србија мора да јача своје савезништво с Русијом. Не сме се догодити да остане без иједног искреног великог савезника, јер сама не може да се одбрани од агресора.
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је да је поражавајуће и обесхрабрујуће што, након 25 година од злочина над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву и 22 године од завршетка рата, породице жртава и представници институција Српске и борачких удружења, због безбједносних разлога, нису могли да оду на мјесто страдања и одају пошту невиним жртвама.
За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.
Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова донио је одлуку да се обиљежавање 25 година од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву ове године организује 3. маја само у Миљевићима у Источном Сарајеву, али не и у федералном Сарајеву, и та одлука је, како је објашњено, изнуђена понашањем кантоналних и федералних власти.
Генерал Душан Ковачевић изјавио је, поводом 25 година од масакра војника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, да не може да прихвати да се утврђивање одговорности и кажњавање починилаца овог злочина ставља под тепих као сметња политичким односима.
До данас није подигнута оптужница ни против једног од хрватских војних или полицијских старешина који су командовали „Бљеском“. У питању су генерали Стипетић, Аготић, Марековић, Џанко и бригадир Гаљашевић.
Уједињене нације никада нису покренуле поступак утврђивања одговорности припадника својих мировних снага, који су скрштених руку посматрали како хрватски војници убијају и тенковима газе српске цивиле.
Чак и само набрајање основних кршења принципа праведности судског процеса, убедљиво показују да Радован Караџић није имао могућности праведног разматрања свог предмета. Међутим, анализа праведности процеса – то је само први (иако веома значајан) део апелације.
Влада Србије морала да пред МСП покрене поступак против Француске, због кршења у случају Харадинај правила aut dedere aut judicare. Овим би се на оптуженичку клупу довела држава чији су властодржци, као пиони западне псеудоимперије, држали крваве лекције о људским правима, од Југославије до Сирије. Тек би тужбом пред МСП Србија на одговарајући начин поручила званичној Француској да склони своје прљаве руке са српског Косова и Метохије.
Вижљастог Монтенегрина преполовиће и лепет муве, док се о повијеног Србина и планина може обити ко вална о хрид! Ено ти Вук Драшковић честитао улазак у НАТО, пожелевши да те Србија ускоро сустигне.
Сустигле вас обојицу речи мојег Момчила: „Нека вас је срамота од гузице кад образа немате“!
Ови људи су својим животом и делима сведочили све оно што су мислили, говорили и зашта су се залагали: стручност изнад политике, да бављење политиком не искључује морал, и да академско звање и титуле не доносе само привилегије него и обавезе. То наша деца треба да знају.
Српско гробље у Јиндриховицама је према званичним подацима после Зејтинлика највеће српско гробље изван граница Србије. Међутим, према подацима Видоја Голубовића, научног сарадника Института за међународну политику и привреду, и Славољуба Стојадиновића, етнолога, изнетим у раду под насловом „Јиндриховице (Хајнрисгрин) – аустроугарски логор 1915–1918” у Јиндриховицама је сахрањено чак 8700 Срба.
У операцији „Бљесак“ из Западне Славоније протјерано је више од 15.000 Срба, док се 283 лица српске националности, од којих 55 жена и 11 дјеце, води као нестало.
У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, Општине Градишка и Удружења протјераних Срба из Западне Славоније у Градишци ће 1. маја бити обиљежене 22 године од страдања Срба у Западној Славонији 1995. године.
У овом документарцу ћете чути причу коју знају само ретки. Много тога је остало неоткривено у вези са инвазијом на Ирак, да ли је управо један Ирачанин дао сигнал након чега се политичка и војна машинерија обрушила на једну државу.
„Ако геноцид над Србима не занима Србе, па кога треба да занима?“ – пита Пешићева.
У Сребреници се догодио геноцид, изјавио је бивши тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић на трибини „22 године после сукоба: Да ли су ратни злочини завршена прича?“, коју су организовали немачка организација […]
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…