Погледајте, ако су ми овако рекли лекари из Немачке: „тог дана ти мораш умрети“… Не знам шта се догодило – и видите чудо… Али, ако би чак и умро… У сваком случају хвала и тим људима, што ми помажу да се ускоро састанем са Богом. Смрт за мене није страшна, браћо, није важно као ћу умрети – на путу, или у постељи… Није важно како ћу да умрем! Важно је, да се сретнем са Богом. И молим вас – сачувајте праву православну веру.
Према овим научницима, и зуб и вилица припадају створењу названом Грекопитекус, претку човека који је тек касније мигрирао у Африку. Спасов објашњава да се до сада претпостављало да је најстарији потенцијални људски предак био Сахелантропус пронађен 2001. у Чаду у западној Африци, за чије остатке се сматра да су стари око седам милиона година.
Оно што се поуздано зна је то да је Храм у Пребиловцима уништен тих јунских дана, постављеним и активираним експлозивом са великим авионским бомбама. Бомбе, противтенковске мине и пластични експлозив постављени су и директно на кости, а пластични експлозив може да их уништи што се великим делом и десило. Ове чињенице утврдило је удружење Српско национално друштво Пребиловци из Београда, преко експерта за експлозиве пуковника Милана Рундића.
У овој епизоди:
– Свети Петар Коришки (00:30)
– Рушење Његошеве капеле (08:47)
– Постхумно одликован Исо Махмутовић (16:47)
– Беседа Владике Николаја на Видовдан 1916. у Лондону (24:54)
– Да се не заборави (35:54)
Оптужница терети Махмуљина да као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред „Ел муџахедин“, ништа није предузео да спријечи злочин припадника овог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
Да чује, види, осети свак:
Пруће је ломно, ал’сноп је јак.
Ако то чекаш –
– Бог ти га дао.
Не буде л’ скоро, –
Онда је јао…
О својој књизи на промоцији Дејан Берић је рекао следеће: „У мојој књизи се говори о онима који су дали свој живот за слободу Србије. Успут, они се тада нису борили само за Србију, већ за цео православни свет. Ми Срби смо херојски народ и борићемо се докле год буде потребно. И са оружјем и са оловком у рукама“.
Под појмом „купрешко ратиште“ мисли се на борбе вођене на Купрешкој висоравни и њеним ободним дијеловима, од падина Великог Виторога, Хрбљина и Малована, преко Рилића, Равног, Паклина, Вуковска, Мрачаја, Стожера, Мале и Велике Шуљаге, Купреса и Велике Плазенице, до Јаворка, Купрешке ријеке и Чучковина. У списку се налазе и сви борци који су погинули у повлачењу ВРС са Купрешке висоравни.
Јужна покрајина дефинисана је као део Србије, а чак је предвиђен и повратак дела српске војске и полиције на Косово, али Кфор никада није одобрио тако нешто. НАТО је створио такозвану „Републику Косово“.
Шарић је изнео низ тврдњи по којима су Срби потомци Илира староседелаца Балкана, а да се може пратити веза становника Лепенског вира и Винче са данашњим становницима Србије и Балкана. Шарић је рекао да је последње велико илирско царство на Балкану било царство српског Цара Душана.
Западне обавештајне службе мог оца су застрашивале Хашким трибуналом како би га врбовале да ради за њих. Када је одбио и Холбруков предлог да генерал Младић постане — Младић политичар, почео је прогон наше породице од кога нас власт није заштитила, напротив, каже у интервјуу за Спутњик Дарко Младић, син најпознатијег хашког оптуженика.
Анализа српских издаја и служи томе да се препозна одакле пријети опасност у будућности на основу јасне дефиниције ко нам је био ко у прошлости. Пројекат истребљења и расрбљавања Срба је још у току, тако да једино на основу пређашњег искуства можемо научити насушне лекције будућег опстанка.
Рођендан Русије се слави 12. јуна. Данас руска државност навршава 1.155 година. Њени извори сежу у 862. годину, када је у Новгороду створена прва руска држава. На северозападу земље и данас блиста Велики Новгород, који је заједно са старим Кијевом постао прародитељ модерне Русије. Руска Федерација, наследник Совјетског Савеза и Руског царства, успела је да се опорави од потреса деведесетих година и вратила је Русији историјски важну улогу у европским и светским пословима која јој припада.
Под појмом „купрешко ратиште“ мисли се на борбе вођене на Купрешкој висоравни и њеним ободним дијеловима, од падина Великог Виторога, Хрбљина и Малована, преко Рилића, Равног, Паклина, Вуковска, Мрачаја, Стожера, Мале и Велике Шуљаге, Купреса и Велике Плазенице, до Јаворка, Купрешке ријеке и Чучковина. У списку се налазе и сви борци који су погинули у повлачењу ВРС са Купрешке висоравни.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…