И на крају можемо само закључити, да се испод ове лукаво осликане маске, указује једино и добро познато злочиначко лице, са крвавом пјеном истргнутих срца јасеновачке, јадовничке, јастребарске, пребиловачке дјеце, нових мученика и светаца рода српског на олтару Господњем.
За Србе Мирослављево јеванђеље није мит. Оно је национални симбол. Темељ опстанка нације.
Гост емисије „Интервјуи”, у продукцији медијске куће „Центар” био је др Бабкен Симоњан (Јереван, 1952) је јерменски песник, есејиста, преводилац, професор Универзитета и почасни конзул Републике Србије у Републици Јерменији.
Српски образац, очишћен од дезоријентишућих утицаја, не смије да се заснива на односу учесника према империјалистичким идеологијама и њиховим носиоцима, него искључиво према стубовима српског интереса. Дакле, добар је био онај Србин који се борио за Српство, лош је био онај који није. Није ко се храбро борио, него ко се за шта борио.
Али главни губитници на својој земљи биће Срби, које ће лажни месија одвести уместо у обећани земаљски рај, право у земљу недођију. И тада ће се наша деца, тражећи излаз у физичком и онтолошком бекству, незнано куд расути по свету. Зато је крајње време да прогледамо! Јер је Вучићево русофилство истинито онолико колико и тврдња Брозових комесара да су Немци стигли на Стаљинград захваљујући прузи Хан Пијесак-Олово, коју је поправио несрећни Дангић.
Одлуком Међународне организације рада (ИЛО), Хрватска нема обавезу да исплати више од милијарду евра дуга на име неисплаћених пензија за око 40.000 Срба некадашње Републике Српске Крајине (РСК).
Почетком рата, 1991, у Хрватској је дошло до обуставе исплате пензија у многим ратом захваћеним деловима ове државе, а та пракса је трајала све до 1998. године.
Напад на Миљевачки плато је злочиначка акција хрватске војске током рата у Хрватској 1991-1995 на подручју српског села Миљевци у околини Дрниша. Акција је извршена 21. јуна 1992. године и то је први напад војних снага Републике Хрватске на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК.
Мислим да Русија не посвећује довољну пажњу балканским просторима и то повлачење, које је, нажалост, почело још 1991. године, није у потпуности завршено. По многим питањима, може се рећи и да је руска балканска политика пропала, каже у интервјуу за „Геополитику“ др Јелена Пономарјева, професор Московског универзитета, МГИМО, и аутор књиге „Разбојничка држава − Косово у светској политици“
ФБР КОМЕНТАР:
Бомбардују, убију, отму, на окупираној земљи на силу отетој направе највећу војну базу БОНДСТИЛ на Балкану, а онда причају бајке да ће нешто да ти помогну и да су ти пријатељи… Па то више нису ни бајке за малу децу! А што се тиче „одштете“ – Косово и Метохија је НЕПРОЦЕЊИВА територија за народ Србије тако да висина такозване одштете не може да се израчуна у прљавим, крвавим и нарко доларима, валути окупатора србске свете земље! Американци су терористи број један у свету – ОКУПАТОРИ, УБИЦЕ И ЛАЖОВИ!
Казани, Козловац, Сарајевска депонија, Алипашино поље или мост, Озрен, Јама Радача, годинама чекају Аморово или одобрење неког другог Машовића!
А Тужилаштво БиХ, ратни „Аушвиц“ за Србе које ни властито двориште још прекопало није, ћути!
И у властитом глибу, тоне и дубље од дна.
Пођи је осуђен јер је 2012. године у текстовима у локалним медијима тврдио како је сребренички геноцид последица „пропагандне лажи“, те да су Срби а не Бошњаци највеће жртве у Европи након Другог светског рата.
Под појмом „купрешко ратиште“ мисли се на борбе вођене на Купрешкој висоравни и њеним ободним дијеловима, од падина Великог Виторога, Хрбљина и Малована, преко Рилића, Равног, Паклина, Вуковска, Мрачаја, Стожера, Мале и Велике Шуљаге, Купреса и Велике Плазенице, до Јаворка, Купрешке ријеке и Чучковина. У списку се налазе и сви борци који су погинули у повлачењу ВРС са Купрешке висоравни.
„Куриозитет је да је садашњи председник Репубилке Србије а ондашњи премијер у договору са Хашимом Тачијем отварао објекте у српским срединама које је изградила сепаратистичка власт у Приштини, представљајући грађанима Србије да је то учинак његове Владе“.
Једна од најважнијих декларација Конгреса била је декларација о поновном уједињењу тројединог народа Велике Русије, Мале Русије и Беле Русије и одговарајући документ биће упућен државним органима Русије, Украјине и Белорусије. Значајна идеја која је потекла са Конгреса, јесте идеја о стварању Заједнице Независних Словенских Држава, у којој не би било диктата из једног центра и свака држава би имала своје државне структуре, културу и језик и схватање сопственог фундаменталног правца развоја.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…