Марти нарочито истиче да када су у питању злочини, принцип компензације не сме да буде прихваћен, нити да постоји. Изгледа да таква логика и принципи не важе, када је у питању наш „про-српски“ председник Борис Тадић- Сећате се како је током његове недавне посете Хрватској (једне од његових безбројних „емотивних“ посета тој „геноцидној државној творевини“ у чије су темеље узидане кости преко милион зверски уморених Срба) изјавио, не трепнувши- Да ми Срби морамо да заборавимо прошлост…

„Сазнали смо из прве руке како је на Косову тешко реконструисати догађаје у време проблематичног и хаотичног периода 1999- 2000. С изузетком неколицине иследника ЕУЛЕКСА, тамо постоји недостатак решености да се установи истина о томе шта се дешавало у том периоду, и према томе утврди одговорност. Мноштво доказа који постоје против одређених вођа ОВК изгледа да изазивају бојазан и неодлучност код ЕУЛЕКС администрације да се са истима суоче.

Не каже се случајно да ће онај коме је скупо да издржава своју војску, на крају морати да издржава туђу. Ко се не радује повратку из Хага једног Србина којем, уз све напоре и притиске, није могла бити написана осуђујућа пресуда, биће принуђен да дочекује албанског премијера и да му овај усред Београда говори о независном Косову као о „реалности са којом Србија треба што пре да се помири”. Ко је мислио да је Косово испричана прича и затворена страница, коју треба што пре заборавити зарад светле европске будућности, доживео је да му Косово и велика Албанија дођу на ноге и гурају прст у око усред Београда. Ко није сачекао Шешеља, дочекује Раму.

Албанска влада је вршила сталну опструкцију- не дозвољавајући никаква ископавања масовних гробница на својој територији.- Овде није било рата, тако да овде нема никаквих гробова да се ископавају“. – Био је одговор који су међународни иследници добијали рутински из Тиране. Марти такође наглашава да је његова истрага наилазила на опструкцију проналажења несталих лица после 12-ог Јуна 1999, и од стране Канцеларије за нестала лица на Косову- коју заједно образују ЕУЛЕКС и косовске „власти“.

Марти наводи да је по доласку ЕУЛЕКС-а на Косово, од стране не само Срба, већ и многих Албанаца, очекивано да ће ЕУЛЕКС кренути у обрачун са „недодирљивим“ албанским моћницима, чија је мрачна прошлост добро позната свима на Косову- да би закључио – „Наравно да су таква очекивања била узалудна, све што је учињено су била празна обећања…“ Такође је навео случај Назима Блаце, терористе који је јавно признао извршење убистава по налогу највиших албанских политичара- „Требало је 4 дана пре него што је Блаца био ухапшен и стављен под заштиту…

Критика се пре свега упућује Американцима, за које се каже да је њихов интерес (и учешће) у формирању косовске владе чији чланови су постали готово ексклузивно терористи ОВК, резултирало у директно америчко саучешниство у прикривању ових монструозних злочина…. „Ситуација, како смо нагласили претходно, је потпуно уништила сваку перспективу расветљавања албанских злочина,нарочито у случајевима где су постојале индикације да су та злодела починиле особе на власти, или особе њима блиске.“