Милан Бартош, професор београдског Правног факултета, један од српских и југословенских правника са највећим угледом у иностранству, објавио је после Другог светског рата серију чланака о томе како су Карађорђевићи стицали своје богатство које је лист Глас објавио под заједничким називом “Монархија и новац”
Удружење Огњена Марија Ливањска позива у недељу, 8.октобра у 18.30, у салу Вазнесењске цркве (ул. Адмирала Гепрата), Београд, на промоцију књиге Ливањски Срби: Просвјетно-духовна заоставштина, аутора Бранка Докића и Радована Јовића.
Издавачка кућа Пешић и синови недавно је објавила нову књигу Бориса Нада, под насловом “Хиперборејско наслеђе“.
Ове су жртве усташе нарочито тешко патили, кољући их ножевима, а прича се да су старцу Василију Витковићу говорили: „Вичи живио поглавник, док су му резали ножем браду и кожу са лица. Старац је на то одговорио: „Ради синко свој посао“*
У прозелитском процесу је стога било потребно српски правопис гласовно уподобити хрватској латиници ради лакшег прелажење православних Срба на латинично писмо. Зато су Хазбуршка држава и римокатоличка црква подстицале Бечки договор и Вукову реформу, којом су православни Срби одвајани од православне већине – Русије, православних руских професора и уџбеника.
Изгледа да су Хрвати једини народ на свету чије вође другачије мисле. Анте Павелић је 1943. године сматрао да Хрвати само покољем могу да обезбеде поштовање српског народа.
Даљњи коментар може се препустити психопатолозима, моралистима и криминолозима.
Предак `пинк` културе и проста-клука, продукције `пинк` речника и језика. Караџићев `ријалити` Рјечник` је пола вијека било законски забрањено уносити у Кнежевину Србију, као што се кажњавало неморално понашање и пропаганда против православне цркве и породичног морала.
Али, моћне европске `силе` су са наметањем нових `напредних` власти колонијалним Кнежевинама наметали и колонијалну културну политику.
Гост Српског културног центра (Скерлићева 12, Београд) биће познати антрополог и председник Међународне комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, проф. др Србољуб Живановић. Трибина се одржава у петак 29. септембра 2017. у 19 часова у организацији Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ из Београда.
„Не постоји никакав текст финалног споразума између Београда и Приштине, нема столице за Косово у УН, нити има било чега без одлуке Србије“, рекао је вечерас председник Србије Александар Вучић.
Када су Срби равнодушно прихватили у своја њедра материјалистички атеизам дошло је до највећег пада морала који је после дугог низа година разорио породицу, створио деликвенте и увео сваковрсни неморал. Тако ће бити и са новим „измом“, екуменизмом. Да, мислимо да ће се Срби више и дрогирати после проглашења екуменизма за државну религију у Србији.
С правом сматрамо ради правилног прихватања и разумевања проблема српског духовног наслеђа на Косову и Метохији неопходно да прво добро проучите мапе које је саставио и објавио почасни члан РАС Академије, г. Љубиша Гвоић.
У наше дане, непун век касније, јаке струје „римокатолицизма и осталих секти“ и даље вршљају Србијом. Овога пута су се окомиле на наше дивне иконостасе, на богослужбени поредак, на нашу саборност. Писмо новомученика Варнаве, иако сасвим кратко, даје решење за све напасти и недаће које су налегле на наше храмове и наше душе, пише Жељко Перовић о непознатом писму патријарха Варнаве
Био је човек „од реда“, патријархални домаћин. Велисављево незадовољство током повлачења може се разврстати у три групе неправди, које прате три групе примера а из чега се могу извући три групе закључака о последицама.
Управо о наличју бриљантне ратне победе и криминалном понашању неких пише Велисав Даничић у Забелешкама, свом интимном ратном дневнику који је водио од почетка повлачења са српском војском преко Црне Горе и Албаније 20.октобра 1915, до ступања на Солунски фронт, почетком августа 1916.године.
Документ је од непроцењивог значаја за све оне који истражују прошлост или креирају садашњост и будућност српског народа и државе.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…