Маја Гојковић, председник Народне скупштине Србије:
„Хвала, молим вас. Стављам на гласање предлог.
Закључујем гласање. ЗА је гласало 15, ПРОТИВ нико, УЗДРЖАН нико. Констатујем да НИЈЕ ПРИХВАЋЕН ПРЕДЛОГ.“
Када сам послије рата, у архиви 7. муслиманског корпуса, сазнао да су тог дана на Демировац напале 370. бригада, 308. бригада и извиђачко-диверзантски вод 37. муслиманске бригада, прво што сам помислио било је да је добро што војници под мојом командом нису знали колика је сила на нас ударила.
Директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина изјавио је приликом пројекције дугометражног документарног филма о нацистичком логору Старо сајмиште да је тешко утврдити тачан број људи који су прошли кроз овај логор, али да се поуздано зна да их није мање од 32.000.
Професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду Мирољуб Јевтић, сведочи у емисији Балкан-инфо како се херојски понео наш владика Артемије у Белој Кући, још када је пре проглашења независности Косова лобирао у Америци за нашу ствар.
Из ових пописа јасно је да је, осим у неколико катуна (сточарских насеља) Арбанаса и Влаха, становништво ових крајева чинила апсолутна српска етничка већина.
Према писаним изворима, Косово и Метохија били су у XIII, XIV, XV i XVI веку најхомогеније области српске државе.
Збуњује сазнање да се у центру Српског винчанског сунчевог календара налази урезан дијаграм енергија Сунца које у току једне календарске године стижу до Земље. Поставља се питање: Како су знали да на Митровдан почиње зима? Да ли су познавали природну електромагнетску силу која једина даје одговор на ово питање?
„Даме и господо, поштовани пријатељи, другови и саборци!
Част ми је да вам представим своју књигу која сам писао после мог пензионисања.
До сада сам написао четири књиге, пажњу је привукла књига „Зашто је пао Книн“.
Књигу „У ВИХОРУ МИЛОСРЂА“ сам писао и написао у једном великом поремећају односа међу људима у тешком ратном времену. У времену бурних промена у условима страних утицаја који су изазивали сукобе међу народима, али на жалост и унутрашњем нејединству и неслози међу нама Србима.“
Збуњени свим што смо чули питали смо га које су вјере ти људи. Рекао је да су вјере православне, али да нијесу у канонској Цркви, јер их нико не признаје; да имају и своје свештенике и да се држе сви заједно, да је најчешће презиме Немањин, што Италијани изговарају као Немањино, али да се на „нашком“ изговара као Немањин, и да причају сви „нашки“ и арбанашки. Ми смо били и даље тако да кажем у недоумици: 90 села са 60.000 људи!?
„Већ је шеста година прошла од последњег купљења овог данка у крви, зато је овог пута избор био лак и богат. Без тешкоћа, нађен је потребни број здраве, бистре и наочите мушке деце, између десете и петнаесте године…“
СРЕДА, 11. октобар 2017, ПАТРИЈАРШИЈСКИ ДВОР у Сремским Карловцима у 19 часова
Суд БиХ ослободио је данас првостепено команданта тзв. Армије БиХ у Сребреници Насера Орића и припадника те војске Сабахудина Мухића по свим тачкама оптужнице за злочине над српским ратним заробљеницима на подручју Сребренице 1992. године.
Често се у нашој писаној и електронској штампи могу наћи коментари да су Карађорђевићи све стекли на народној грбачи и да су они паразити којима ништа не треба вратити – ту се подразумева оно што су им комунисти отели. Као што смо видели, такве оцене су неосноване и заснивају се на пропаганди коју су 60 и више година комунисти лансирали против својих непријатеља.
Време је да наш народ спозна истину.
Др Душан Басташић, председник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса логора смрти НДХ, био је гост у јутрањем дневнику РТРС-а, где је говорио о откривеном месту масовне гробнице 791 жртве, Срба и јевреја на хрватском острву Паг 1941.године.
„Разлог да горе поменуте знаменитости буду обухваћене туристичком понудом Велике Хоче, нису само због промоције туризма, већ пре свега да исте, с обзиром на то да су угрожене нестајањем српског дела Ораховца, услед масовне продаје српских кућа Албанцима, буду заштићене и сачуване у власништву Срба староседеоца, зарад нових покољења које долазе“, написао је на крају Дејан Баљошевић, аутор овог текста, који живи у Ораховцу, на Косову и Метохији.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…