На личком распећу народ српски неста, Планина је свједок, крв у љетној роси, Са именом Христа издахнуше боси, И лобања гола у понору оста. Чуј вапаје доље, у бездану, наше, То суве […]
На личком распећу народ српски неста, Планина је свједок, крв у љетној роси, Са именом Христа издахнуше боси, И лобања гола у понору оста. Чуј вапаје доље, у бездану, наше, То суве […]
ИМА ЈЕ У ЈАВНОМ ЖИВОТУ ЈЕДВА 10 ОДСТО – РАЗГОВОР СА АУТОРОМ КЊИГЕ „ИЗДАЈА СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ“ (1)
* Данас млади Срби докторирају на учењу Јована Скерлића, који је пре 100 година у име југословенства и суживота са Хрватима нудио да се Срби одрекну ћирилице а да Хрвати прихвате екавицу. Данас у Хрватској нема ни ћирилице, ни екавице, а ни Срба. Екавицу неће ни школовани Срби у Републици Српској
У библијском егзодусу Срба из Хрватске у Другом светском рату настрадало је од усташа стотине хиљада српске деце, жена, старих и мушкараца који су углавном клани и бацани у јаме, пећине. Некима су пре тога вађене очи, скупљање у корпе и хитро ношене државним, војним и верским челницима НДХ као највећи ратни трофеји.
Можемо ли у неком релевантном броју потписати и сами усвојити ДЕКЛАРАЦИЈУ О ГЕНОЦИДУ НДХ НАД СРПСКИМ НАРОДОМ 1941-45. ГОДИНЕ И ГЕНОЦИДНОМ ЕТНИЧКОМ ЧИШЋЕЊУ СРБА ИЗ ХРВАТСКЕ, СЛАВОНИЈЕ, КРАЈИНЕ И ДАЛМАЦИЈЕ И ДЕЛОВА БиХ 1991-95.
На карти је на прегледан начин, кроз састав и распоред становништва по насељима, приказана етничка слика ондашњег стања по етничком (народносном) и верском (конфесионалном) критеријуму, односно демографско-статистичка структура међусобних односа Срба и Арбанаса непосредно уочи српско-турских ратова 1876, 1877/78. године, када су Срби на територији Косовско-Метохијске области били већинско а Арбанаси мањинско становништво.
Свет се дели на онај пре комуниста – небитни, безлични, неуки и сиромашни и на свет после комуниста – мед и млеко, братство и јединство у општем благостању и уживању.
Гостујући данас у емисији на БИГ радију у Бањалуци, предсједник удружења Јадовно 1941. Душан Басташић, говорио је о протеклом обиљежавању Дана сјећања на Јадовно, одржаном 30. јуна 2018. код Шаранове јаме на Велебиту, на мјесту логора Јадовно као и у Смиљану и личком селу Медак.
Ово антиљудско безумље није ни достојно обележено ни историјски осуђено, нити је забележено, напротив – покушава се довести до потпуне негације и заборава. Зато су овде у молитви за невине жртве хрватског геноцида учествовали потомци и поштоваоци страдања из Новог Сада, Београда, Кикинде, Козарске Дубице, Бања Луке, Љубљане… Да се злочин не заборави, и не понови…
„Упућенији“ знају да је у Љубушком била православна црква коју су Хрвати порушили 1992, као и да су љубушки Срби истребљени од Хрвата и Муслимана 1941. године. Све српско, од бебе у колевци, до стараца од 95 година, страдало је у јамама око Међугорја. Срамота је колико мало знамо о Србима у Љубушком и западној Херцеговини уопште, која је историјски донедавно била српска, али су њени становници променили прво веру, а потом прихватили хрватску народност.
После ових првих убистава, долази до првог, добро испланираног масовног убијања Срба, познатог као „Видовдански покољ“. Други масовни покољ који је кренуо почетком августа назива се „Илинданским“.
Уопште – био је добро раширен народни обичај да се мушкој деци, поред других имена, на крштењу давало и поменуто име Србин. Свет је био веома навикнут на то карактеристично име. Међутим, ову интересантну појаву из народног живота на југу земље, још нико од етнографа није запазио и посебно проучавао.
ДОГОВОР Македоније и Грчке којим се решава двоиподеценијски спор око имена Македонија данас су у грчком селу Псарадес у пограничном региону Преспа потписали шефови дипломатија Никола Димитров и Никос Коцијас у присуству премијера две земље и представника Европске уније и Уједињених нација које су посредовале у преговорима.
Објављујемо одломак из Ратног дневника команданта Треће армије, генерал-пуковника Небојше Павковића, који је објављен 2017. године под насловом „Трећа армија седамдесет осам дана у загрљају ‘Милосрдног анђела’“
Иако је годинама поткопавана са више страна и упркос непрекидним покушајима да се додатно разводни, Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација и даље је важећи документ, који, ако се буде питала Русија, мора бити правни основ за договор при решавању косовског проблема.
Коментари читалаца…