Бесмислено је сада говорити о месту Косова у УН, док не буде постигнут договор који би задовољио и Приштину и Београд, на снази је резолуција СБ УН која признаје аутономну покрајину Косово као део Србије, рекао је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров у интервјуу агенцији „Бета“.
Такозвана независна држава Косово заиста нема шта да слави. Нити је независна, нити је држава, нити има било какву будућност.
РЕЗОЛУЦИЈА 1244 Савета безбедности УН од 10. јуна 1999. коначна је одлука о статусу Косова, то је синтеза интереса свих земаља света. До тог решења се дошло тешким преговорима – под бомбама НАТО – Србије, односно СРЈ, и центара светске моћи. Договор је усаглашаван скоро три месеца, на много нивоа – говори, за „Новости“, Живадин Јовановић, шеф дипломатије СРЈ од 1998. до 2000. године, учесник и „логистичар“ ових преговора.
Српски политичар са Косова Марко Јакшић изјавио је за ФоНет да је стање на северу Косова и Метохије, после убиства Оливера Ивановића, „чудно и депресивно“ и упозорио да „нико не жели да себи гради будућност на територији у којој се убијају српски прваци“.
Ови простори Влашке и Молдавије, уз историјске сербске земље представљају најстарију цивилизацију протоевропљана и њени староседеоци махом припадају истој генетској хаплогрупи коју научници називају Мајком Старе Европе, колевком Винче, Старчева, Лепенског Вира и Трипоља. Осим непроцењивих археолошких налазишта, Србија, Влашка и Молдавија су и светске велесиле по питању антрополошког наслеђа, атавистичке музике и фолклора а по природном богатству и залихама нафте, гаса, пијаће воде, угља, злата, бакра и уранијума су у европском врху
Усвојена Стратегија у суштини се може посматрати и као формални правни документ о завршетку рата који је колективни Запад водио против Југославије од почетка 90-их година.
Овај рат, инспирисан Северноатлантском алијансом на челу са САД, био је усмерен на распарчавање Југославије – велике и утицајне земље од које су зависили сви политички процеси на Балканском полуострву, на мале и беспомоћне државице, које би касније једна по једна биле уведене у зону западне доминације.
„Зашто је промашен постојећи економско-социјални концепт у Србији и како га и на који начин хитно треба мењати да држава и становништво ускоро буквално не банкротирају“
Геноцид Срба на крсну славу у Херцеговини саставни је дио геноцида над Србима и православним народима у цјелини, а који вјековима врше ватиканске клерикалне струје за које у овом последњем рату велики дио „прљавог посла“ обављају фундаменталисти исламисте Алије Изетбеговића. Процеси католичења и исламизације, као облици уништавања Срба, на просторима Херцеговине, дједовине Светог Саве, датирају неколико вјекова, а нажалост и данас трају, можда интензивније и бескрупулозније него икада.
Чланак је важан из два разлога: он ће освежити наша сећања и поштовање према милионским и невиним жртвама нових српских мученика у трагичном ХХ столећу, у исто време чланак ће упозорити родољубиве Србе на нове опасности, које нам прете од полтронског београдског интернационaлистичког и извесног реакционарног западно-европског и америчког естаблишмента, који је у извесној мери под командом америчког председника Била Клинтона остварио Старчевићеве геноцидне идеје.
Сви ратни злочинци, наредбодавци и саучесници у убијању Срба, данашњи страни окупатори, честитали су Тачију и Харадинају „независно Косово“, отимање територије од државе Србије уз њихову свесрдну помоћ…
Иако дуго најављивано, формирање Комисије за утврђивање последица НАТО бомбардовања по животну средину и здравље људи у Србији, чији би подаци били основ за евентуалну тужбу државе против алијансе, за сада је остало само на речима.
Подсетимо, што се тиче историје НАТО-а на Балкану коју помиње Столтенберг, она је била веома „активна“. НАТО је два пута бомбардовао Републику Српску – 1994 и 1995. године, да би потом трећи пут ушао у отворену агресију 1995. године. Такође је 1995. бомбардовао Републику Српску Крајину као помоћ хрватским снагама у операцији „Олуја“. Потом је СР Југославију напао 1999. године, разоривши целу инфраструктуру земље, усмртивши више од 2.000 грађана СР Југославије.
„Поезија је оружје без оружја. Она ипак води свет, шири дух и слободу. Поезија, као ни молитва, не може да се бори за Косово, али ипак осветљава неки пут својој нацији, човеку. Она даје смернице и отвара путеве. Она је одувек била лековита, па и данас мислим да поезија лечи свет.“
Шеф дипломатије ЕУ Федерика Могерини каже да очекује да Београд и Приштина постигну правно-обавезујући споразум о нормализацији односа до краја наредне године.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…