Није мало војних обвезника из Велике Плане који су учествовали у ратовима на развалинама СФР Југославије и у њима показали чојство и јунаштво достојно предака из балканских и Првог светског рата, али је мало оних који су се за одбрану свог народа борили толико срчано и храбро као што је то радио Веса Новаковић из Старог Села, официр 73. падобранске бригаде ЈНА, једне од две најелитније јединице ЈНА.
„Док истина обује ципеле, лаж пропутује пола света“, написао је својевремено Марк Твен. Данас лаж, међутим, није само светски путник. Она и убија.
„Када се суочавате с таквим појавама, онда се суочавате с њима врло јасно, недвосмислено, не оставља се никакав простор за дилему шта о томе мислите. Порука мора бити јасна: нема толеранције за усташе, нема толеранције за те масовне убице. Анте Павелић је један од највећих масовних убица у Другом светском рату, он није јунак и није поносно побегао у Аргентину да би остао лојалан домовини. Свака изјава таква изјава Већа може оставити утисак да су усташе можда учиниле неке лоше ствари, али они нису толико лоши, они су јунаци, патриоти и требало би сједити њихов примјер. То је потпуно апсурдно“, истакао је Зуроф.
Пресудом Жупанијског суда у Задру, број: К-25/94 од 11. новембра 1995. Србин, Јован Баџока проглашен је кривим због казненог дела ратног злочина у Шкабрњи и осуђен на казну затвора у трајању од 10 година. Та пресуда је две године касније потврђена решењем Врховног суда Хрватске.
Довека је Србиново
Метохија и Косово,
довека је Божјег лика
врх Кошара и Паштрика!
Илегални мигранти Анис Омар из Либије, Мухамад Саид држављанин Палестине и Амин Вахаб из Ирана су у месту Љубовија које припада општини Лозница 25.03.2018. године око 04:15 ничим изазвани напали и претукли грађана Србије Милоша Ковачевића, за шта су двојица добили казне казне од 10 дана затвора, а један је кажњен са само 5 дана затвора. Скандал је изашао у јавност након објављивања исцепане пресуде коју су грађани пронашли на улици, што је изазвало огорчење на друштвеним мрежама.
За све ово што Шиптари раде и што прете да ће радити – добили су легитимитет за бриселским столом! Ништа од тога по Резолуцији 1244 нису имали! Зато је Београд под Борисом Тадићем 2010. и пребацио „расправљање“ КосМета из СБ УН у ЕУропу?! Ако је ико код Шиптара заслужио споменик – то је Борис Тадић! Једва чекам да усред Приштине поред Клинтона – заблиста и Борис, у натприродној величини, за натприродну издају свога народа! Е, то би била правда!
На Велики петак, 9. априла 1999 године, почела је Битка на Кошарама.
Због односа снага, услова у којима се водила и губитака – више од 60 мртвих наших војника, међу којима и руски добровољац Булах Глебович, и преко 150 рањених, позната и као – Пакао Кошара.
Знате, ви нисте били у рату а ја јесам. Зато се рата и бојим као ножа. Не због себе, него због деце и деце моје деце. Јер знам ко ће поново бити стрељан и вешан по Србији. И зато, немојте нас мучене оптуживати да идемо главом кроз зид и да ми желимо рат! Ми бисмо мало мира.
Више од 660 милиона евра од приватизације српских предузећа на Косову и Метохији, коју је спроводила Унмикова Косовска повереничка агенција, касније Косовска агенција за приватизацију, завршило је на рачунима швајцарских банака.
У наше време поремећени су и основни људски односи: према Богу, природи, прецима, ближњима и самом себи. Све већи број људи сматра да Бог не постоји, за очување природе не мари, о прецима мало шта зна, ближње заборавља, а времена нема ни за самог себе. Губи се свест о властитом идентитету, слаби социјална кохезија, долази до духовног раскорењивања појединаца. Агресивни владајући политички и идеолошки образац, који доминира на нашој јавној сцени, инсистира на поништавању српског и формирању новог идентитета и отворено испољава омаловажавање, па чак и презрење, српског народа и његове историје, па се овом опасном духу самопорицања (Мило Ломпар) треба јавно супротстављати.
Документационо-информативни центар Веритас подсећа да је 3. априла 1992. почео погром српских села на купрешкој висоравни у југозападној Босни, а епилог три дана касније било је 54 мртвих српских цивила и територијалаца, и 150 оних који су одведени у логоре по западној Херцеговини и Хрватској.
Извињавам се свима ако вам је било непријатно и напорно за гледање. Не волим ни са ким да се надвикујем али као лекар и грађанин Србије никада нећу дозволити да неко у мом присуству реалитивизује и правда злочиначко бомбардовање моје земље, да вређа државу Србију и да омаловажава жртву коју су поднели и коју и даље подносе војници (посебно припадници 63. падобранске). А поготово да то раде они које финансијски издржава НАТО пакт.
Када је Урош Предић започео сликати „Косовку девојку“, није могао знати да ће ова композиција постати његово најпрепознатљивије историографско дјело.
Критичари су је оцијенили и као најаутентичнији приказ бојног Косовог поља.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…