У овој епизоди:
– Свети Вукашин новомученик Јасеновачки и Клепачки (05:54)
– Ужаси Јасеновца (11:34)
– Како је настала песма „Ђурђевдан“? (19:53)
– Стани зоро (26:58)
– Занимљивости из Србије (33:52)
Група од 50 руских деминера сваке године од раног пролећа до касне јесени чисти нашу територију од неексплодираних убојних средстава. Они су једини који су остали у Србији да нам помажу у том проблему.
Породице страдалих оцјењују да је Апелациони суд у француском граду Колмару, изричући ослобаћајућу пресуду, само преузео „модел ослобађања“ Апелационог суда у Београду који је ослободио албанске злочинце, припаднике „гњиланске групе“, иако су они у Вишем суду осуђени на 120 година због монструозних злочина и силовања Српкиња.
Обичан србски народ, који је већ добро упознао „право и правду“ и ЕУ, НАТО и Хашког трибунала, знао је да од изручења ништа нема и да ће одлука бити баш оваква, и то без права Србије на жалбу.
. У свечаној дворани Бискупског двора у Славонској Пожеги, гдје је скуп и био одржан, учеснике је са зида са тријумфом поруге симболично мотрио „блаженик хрватског народа и римске цркве“. Заиста, ово лицемјерје и ругање затртом народу српском толико је очевидно, одиста бесрамно, и осјетно заудара крвљу и скорим злочинима. Док се оспорава светост, светац је већ ту!
Игор Пшењичников, заменик директора РИСИ: То уопште није обојена револуција у стилу кијевског мајдана. То је протест са супротним предзнаком – патриотским. Усмерен је против доминације страних компанија које, како сами млади Срби говоре, експлоатишу српски народ. Србима дају ситне паре, а добит износе из земље.
„Ко заборави њихове речи и дела или је луд или је њихов плаћеник, нема треће“ – пуковник Јевтовић о НАТО агресији 1999.године на СРЈ.
Комисија Владе Републике Србије за нестала лица, чији представници су као стручни сарадници присуствовали ексхумацији, саопштава да се ради о жртвама српске националности страдалих у хрватској акцији “Олуја”. Од укупног броја ексхумираних, 27 особа су мушког пола, шест женског, једно је дијете, док за посмртне остатке двије особе није било могуће одредити пол.
Но, једна ствар је слободан избор, а друга законска присила да се нешто уради. Прво најчешће одликује слободне земље, а друго пре свега колоније.
Србија је номинално слободна земља. Зашто се онда наша власт понаша као колонијални управитељ?
Орић и Мухић оптужени су да су 1992. године у местима Залазје, Лолићи и Куњерац убили тројицу заробљеника српске националности – Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића.
ХРИСТОС-логораш с покиданим ропским везама око руку и Свети великомученик Стефан у србском војничком копорану стигли су пре тачно шездесет година у Београд из нацистичког концлогора „Бухенвалд“. Реч је о иконама са пркосног иконостаса који је уз помоћ сапатника направио србски официр, архитекта и универзитетски професор Григорије Самојлов. Он је рођен као козак, Рус, а одабрао је да буде Србин.
Да ми стварно имамо српску власт, имали би и уџбенике историје у школама, који би се бавили српским страдањем у НДХ. Имали би и више филмова и телевизијских емисија. Имали би скроз другачији приступ и ја не бих морао данас да се бавим овом темом. Јасеновац, али и сва остала места где су се људи монструозно убијали, били би део светског колективног памћења, као што је случај и са Аушвицом. Овако нам не преостаје ништа друго, него да преузмемо ствари у своје руке. Мислим да сам по том питању дао пример.
Прикази „Душановог законика“, славних манастира, фресака, историјских места, значајних личности и догађаја, уз сугестиван глас Горана Султановића и аутентичну музику најстаријих епоха, филму даје посебну драж и вредност.
Данас, Ројер има 44 године, изашао је из затвора, а своју животну исповест започиње боравком у БиХ, одакле је и кренуо путем пакла.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…