Под појмом „купрешко ратиште“ мисли се на борбе вођене на Купрешкој висоравни и њеним ободним дијеловима, од падина Великог Виторога, Хрбљина и Малована, преко Рилића, Равног, Паклина, Вуковска, Мрачаја, Стожера, Мале и Велике Шуљаге, Купреса и Велике Плазенице, до Јаворка, Купрешке ријеке и Чучковина. У списку се налазе и сви борци који су погинули у повлачењу ВРС са Купрешке висоравни.
Како је настала Независна држава Хрватска, какав је био њен карактер и ко је одлучивао о животу и смрти? Зашто су логор Слана на Пагу прозвали „пакао у каменој пустињи“, за шта су у лето 1941. служиле бројне крашке јаме на планини Велебит, зашто на планини Козари годинама после Другог светског рата није било деце и има ли најјачег утиска из „планине мртвих у славонској равници“, како су неки звали Јасеновац? Тим питањима бави се троделни документарни филм РТС-а НДХ – Страх, НДХ – Понор и НДХ – Мук.
У овој епизоди:
– Свети мученик Кнез Лазар (04:47)
– Видовдан (13:22)
– Св Владика Николај на Видовдан 1939. (20:49)
– Црвен цвете – песма Косовским јунацима (29:30)
– Патријарх Павле: из Васкршње посланице 2008. (37:11)
Преживјели учесници акције, породице погинулих бораца, представници власти Републике Српске и велики број грађана у недјељу пред Видовдан, 28. јуни, на Дугој Њиви евоцирају успомене на акцију која је позната и као највеличанственија и најсвјетлија акција Војске Републике Српске у посљедњем одрбамбено-отаџбинском рату.
И на крају можемо само закључити, да се испод ове лукаво осликане маске, указује једино и добро познато злочиначко лице, са крвавом пјеном истргнутих срца јасеновачке, јадовничке, јастребарске, пребиловачке дјеце, нових мученика и светаца рода српског на олтару Господњем.
Сада креће нови циклус. Шћућурени између између Харадинаја и Куртија, два лица исте пошасти, косовски Срби се већ суочавају са последицама погубности такве политике. Тим пре што је једно од, за Шиптаре тзв. „великих питања“, због којих су избори и расписани, и формирање фамозне српске ЗСО. У Куртијевом поимању Бриселског споразума таква опција тешко да је уопште остварљива.
Под појмом „купрешко ратиште“ мисли се на борбе вођене на Купрешкој висоравни и њеним ободним дијеловима, од падина Великог Виторога, Хрбљина и Малована, преко Рилића, Равног, Паклина, Вуковска, Мрачаја, Стожера, Мале и Велике Шуљаге, Купреса и Велике Плазенице, до Јаворка, Купрешке ријеке и Чучковина. У списку се налазе и сви борци који су погинули у повлачењу ВРС са Купрешке висоравни.
Пресуда у предмету Крстић једна је од најважнијих компоненти у политичкој и пропагандној архитектури сребреничке митологије. Као већина саставних делова тог мита, углавном непрочитана Крстићева пресуда је дрски блеф. Рок трајања тог блефа искључиво зависи од самих грађана и њихове спремности да некритички прихвате кривотворену верзију сребреничких догађаја, којом их већ две деценије систематски обмањују.
У Народном музеју у Смедеревској Паланци постављена је и у уторак отворена изложба фотографија Ивана Максимовића под називом „Косово, не/стваран живот“.
За Србе Мирослављево јеванђеље није мит. Оно је национални симбол. Темељ опстанка нације.
Гост емисије „Интервјуи”, у продукцији медијске куће „Центар” био је др Бабкен Симоњан (Јереван, 1952) је јерменски песник, есејиста, преводилац, професор Универзитета и почасни конзул Републике Србије у Републици Јерменији.
Српски образац, очишћен од дезоријентишућих утицаја, не смије да се заснива на односу учесника према империјалистичким идеологијама и њиховим носиоцима, него искључиво према стубовима српског интереса. Дакле, добар је био онај Србин који се борио за Српство, лош је био онај који није. Није ко се храбро борио, него ко се за шта борио.
Професор др Даница Грујичић, неурохирург, начелник Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и редовни професор на Медицинском факултету у Београду, већ дуже време упозорава о последицама НАТО агресије на СР југославију, те учествује у научним конференцијама по питању последица употребе радиоактивне муниције од стране НАТО-а на становништво и животну средину, указујући јавности на ово озбиљно питање.
Одлуком Међународне организације рада (ИЛО), Хрватска нема обавезу да исплати више од милијарду евра дуга на име неисплаћених пензија за око 40.000 Срба некадашње Републике Српске Крајине (РСК).
Почетком рата, 1991, у Хрватској је дошло до обуставе исплате пензија у многим ратом захваћеним деловима ове државе, а та пракса је трајала све до 1998. године.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…