Oно што бомбама НАТО пакт није успевао, а то је да протера институције државе Србије са Косова и Метохије, то је Александар Вучић одрадио потезом пера.
Зато позив на унутарсрпски дијалог по питању Косова и Метохије после свега овога постаје трагигомичан, јер све што је требало да преда Приштини он је већ дао. Па чему онда разговори?
Претварање здравственог особља у Србији у оруђа вакцинационе принуде путем обавезе да наговарају родитеље да вакцинишу децу против своје савести или да пријављују оне који одбију вакцинацију као да су полицијски информатори разара темеље на којима почива систем сваке здравствене заштите – поверење у здравствено особље. Што принуда државе буде већа то ће и активни отпор грађана и пасивни отпор лекара бити већи, а све то на штету јавног здравља.
Иако дакле, Устав тзв Косова искључује сваку надлежност државе Србије на КиМ и директно потире преамбулу нашег Устава, за овај чин судије и тужиоци српске националности су добили сагласност владе Србије.
Претпостављам, да је већина ових Срба који су положили заклетве Уставу Косова и држављани Србије. Питање је, који они Устав онда заиста поштују, јер један други искључују?
Ој Косово, грдно судилиште…
Министар одбране Ву Лин (у преводу с кинеског: неспособан за војску) жели да прогласи 4. децембар „Даном ратника“.
Уместо ВИДОВДАНА — традиционалне Крсне славе и свечаног дана србске војске, као вечног подсећања на мученичком крвљу потврђено опредељење за Царство Небеско и слободу у Христу — еврофанатични колонијални управници Србије желе да нам наметну још један у низу безличних сурогата (мање вредних замена), како бисмо заборавили на Часни крст и Слободу златну.
Овај човек који на души носи хиљаде убијених невиних жртава и сâм је деда. Његов циљ, како је говорио кад је отишао у пензију, био је да зарађује 40 милиона долара у пословном свету, да се бави филантропијом, постане допунски професор и професионални голфер.
Близак америчким демократама и Клинтоновима аутор је две књиге од којих је једна о модерном ратовању, где је као пример узето бомбардовање Србије. Дакле, ратни профитер који се на Балкан вратио по још.
Уз дужно поштовање према госпођи Милер, њеним годинама и наградама, не понижавање Србије и Срба и то у сред Београда, није нас пљунула у сред лица, него поливање Србије и Срба г… у сред Београда. И није проблем што је госпођа Милер то синоћ изговорила Србима у лице, проблем је што је Београд оћутао! Невероватно а да је синоћ у Београду нико није питао где смо то погрешили, какво смо зло направили, да нисмо можда псовали велики немачки народ па смо сами криви за зло које нас је снашло?
Подсетимо, полагање заклетве је првобитно било заказано за 17. октобар, али судије и тужиоци нису дошли јер им је то, како је саопштено – „забрањено од стране Републике Србије са намером да се не дозволи интеграција у правосудни систем Косова“. Након тога је председник Србије Александар Вучић изјавио да је дао одобрење за полагање заклетве српских судија и тужилаца за „ступање у правосудни систем Косова“.
Та парада политичког кича, потпуно непримерена ситуацији у којој се данас живи српски народ на Космету, још једна је потврда потпуне незрелости ове Вучић-Вулинове политичке групације, па се још једном мора поставити питање шта то слави Српска листа? И у чије име?
Руски контраадмирал Михаил Михајловић Весјолкин (1871-1918) је као командант крстарице «Бородино» деловао на Дунаву указујући помоћ Србији у Другом балканском рату, а током Првог светског рата руководио је Експедицијом посебне намене на Дунаву, која је имала задатак да дотура помоћ Србији током 1914. и 1915. године.
Ако се делатност МТБЈ већ и оцењује, онда је апсолутно јасно да суд није испунио свој мандат…
Свима је познато да је овај трибунал замишљен као антисрпски, постао антисрпски, а своју делатност је завршио као жестоко антисрпски.
Научни рад објављен у Збирци апстракта и на ЦД-у после излагања на Симпозијуму о теми „Теоријски и практични аспекти савремених операција“ у Војној академији (Школа националне одбране), Београд, 20. априла 2004. године. На симпозујуму је проф. др Светозар Радишић наступио као члан Кабинета НГШ Војске Србије и Црне Горе.
Главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста „Шем олам“ Гидеон Грајф навео је да је поражавајуће то што многе његове колеге историчари не знају ништа о Јасеновцу.
„Чак не знају ни у којој је држави се догодио, а камоли да га лоцирају! А историја убијених у Јасеновцу није само историја смрти, већ историја о зверствима, злу, садизму и нечовештву. У концентрационим логорима које су водили Хрвати смрт је сматрана врхунском вредношћу“, рекао је Грајф.
Цветковић наводи и књигу бившег официра краљевске војске Милоша К. Аћина „Споменица палих Срба ваздухопловаца 1941-1945“ (објављена у Вашингтону 1975.) у којој пише да су крајем 1944. официри краљевског ваздухопловства позвани да се јаве на дужност у Команду ваздухопловства у Земуну, одакле су пребачени на помоћни аеродром Лисичји јарак где су саслушавани и стрељани у близини Јабуке код Панчева.
Тог јутра кад је кренуо и поздравио се са родитељима, Зоран се на капији још једном окренуо да подсети мајку да не заборави да храни голубове. До његовог повратка. Прошла је двадесет и једна година а Љубинка још увек храни голубове, као да ће се Зоран однекуд појавити на вратима.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…