„То је мој задатак, то је мој посао, и ја ћу га обавити!“, каже Александар Вучић. А сви ми други, који такав „посао“ сматрамо капитулацијом, па чак и издајом, само ћемо, ваљда, немо да посматрамо како се такав „задатак“ опошљава? И како његов извршилац на крају извештава: „Задатак извршен: Србија се одрекла Косова“…
Зар ће заиста тако да буде?
Кроз „унутрашњи дијалог” Срби треба да прихвате да је сепаратистичка акција етничког чишћења насилно отцепљене територије Србије јача од њиховог права на живот, слободу, имовину и државу. Кроз „унутрашњи дијалог” Срби треба да се помире са тим да је правда селективна и недостижна, а да су безакоње и сила „старији” од права.
ОД ВЛАСТИ ЗАШТИЋЕНИ СЕПАРАТИСТА ОПЕТ РАФАЛНОМ ПАЉБОМ НА УСТАВ И ТЕРИТОРИЈУ. Угљанин – „Српска држава је за Бошњаке геноцидна творевина“, „Бошњацима дати статус државотворног и конститутивног народа“, „санџаку обезбедити статус покрајине“.
Одбрана Ратка Младића затражила је поништење првостепене пресуде хашког суда којом је Младић осуђен на доживотну казну затвора због геноцида, злочина против човјечности и кршења закона и обичаја ратовања, саопштено је данас […]
У Сарајеву је током последњег рата страдало 7.428 особа српске националности, односно три пута више од званичне верзије убијених у овом граду. Истовремено, ни 23 године од потписивања мировног споразума у Дејтону, не само што је већина ових злочина остала нерасветљена, већ се и даље ништа не зна о судбини око 300 Српкиња које су против своје воље „служиле“ у двадесетак јавних кућа.
Божо Видачковић (85) из Градишке, један од последњих преживелих из дечјег логора у Сиску. Најмлађима чорба затрована киселином. У логору у Сиску последњи пут видео сестру Бранку и браћу Саву и Јову
Бес и срџба којима је Хрватска реаговала на изложбу о јасеновачким злочинима, отворену у седишту УН у Њујорку, изазвали су супротан ефекат јер ће поставка о једном од највећих злочина Другог светског рата кренути по многим градовима и земљама широм света
Зар ће и једна Српкиња коју су силовали бандити и касапници Рамуша Харадинаја, смети да се пријави и моћи да очекује да они буду кажњени када је баш њима у руке предато наводно и лажно спровођење те „правде“!? Ово је једно од највећих понижења српских жртава сексуалног злостављања током ратова од ослобођења Србије од отоманског ропства!
У повратничком селу Осојане, где у најтежим условима опстаје неколико Срба, само претходне вечери у извршене су четири пљачке!
„Српкиње рађају, а Срби одгајају, нова покољења која ће позлатити крстове наших манастира у колевки православља, на Косову и Метохији, што ће осветлити српски образ и бити достојни све и једне невине жртве…
До тада, памте родољуби и истинољубиви!“ – Љубиша Павловић
Прошло је већ довољно времена да се емоције могу контролисати, трендови сагледати, а одговарајући закључци извући. Време је за озбиљну анализу. Политичку.
„Нећемо закон јер то уопште не тражи пресуда у Стразбуру, већ тражимо да се сазна истина о сваком случају понаособ”, каже Павловић.
Материјално највредније дело које је украдено из Србије је Србски псалтир, који на свакој страници има икону од чистог злата и налази се у Немачкој.
Тиранији странаца у БиХ мора доћи крај или ће нестати сама БиХ. Сада постоји опасност да се огољена тиранија странаца заменити фингираним, односно обрнутим легитимитетом, где ће власт у Републици Српској вршити они који уместо подршке српског народа у Републици Српској, уживају подршку западних амбасада и централистичко-муслиманских структура у Сарајеву.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…