„… Ми се крвљу невином множимо
и кад се са душама грешним дијелимо,
ма ви нијесте ниједног од нас ни убили,
само сте нас вјековима с Небом братимили.“
„… Ми се крвљу невином множимо
и кад се са душама грешним дијелимо,
ма ви нијесте ниједног од нас ни убили,
само сте нас вјековима с Небом братимили.“
У овој епизоди:
– Сећање на егзодус Срба у „Олуји“ (00:30)
– Свети великомученик Пантелејмон (08:34)
– Икона Богородице Тројеручице (13:20)
– Предраг Гојковић Цуне (1932-2017) (23:43)
– Сећање једног ратника (34:36) и (41:27)
Академија је одржана у среду 26. јула 2017. године у Великој сали Културног центра Шабац у организацији СНО Срби на окуп – месни одбор Мачва.
У цијелој Херцеговини, Босни, Далмацији и свим „западним странама“ нема симболичнијег имена на коме јасније стоји међа између Срба и Хрвата, између православног истока и папског запада, као што је то српско име Јован и хрватско Иван. То су два свијета и „два пола која се никада неће састати, сем чудом Божијим“…
Гдје је почињао Иван, Јовану није било живота.
Пошто је скувао жабу кроз фингиране „бриселске преговоре“ и свуда угасио институције државе, сад је на реду следећи корак у процесу на који се Вучић одавно обавезао – правно обавезујући споразум. Зато сад треба фингирати и „унутрашњи дијалог“, као покриће за већ обећану предају државне територије. Односно издају земље.
О покушајима Хрватске да прикрије злочине које су њени војници починили над Србима у БиХ за време „Олује“ и у каснијим акцијама „Јужни потез“ и „Маестрал“, најбоље сведочи признање пензионисаног хрватског генерала Љубе Ћесића Ројса. Гостујући у једној телевизијској емисији, он је у новембру прошле године признао да је лично, поступајући по наређењу некадашњег министра унутрашњих послова Гојка Шушка, запалио на десетине хиљада докумената који се односе на акције хрватске војске у западном делу БиХ.
Тачно је да Вучић сада има моћ да уради шта хоће. Али и томе ће једном доћи крај. И као што је сада доба издаје, исто тако ће куцнути и час за правду. Змија ће пожелети да побегне под неки камен. Али, неће га наћи. Јер, издаја је злочин који не застарева,
Мислите о томе.
„Нека вјечност њега заборави,
по Божијем страшном допуштењу,
а по српског свеца заговору,
и нека му коријен родитеља,
не опрости, својим не уброји.
Ни на овом, ни на оном свијету!“
„Нећете моћи да верујете шта се све дешавало ових седамнаест година, али је управо можда морало то све да нам се деси.. Зашто? То ће бити један добар пример једне државе која се ослободила окупације, али ће бити пример и свим будућим властодршцима да се не исплати злочин над народом, ви ћете уместо ријалитија имати истражне и судске процесе. Можда то није демократски, али је веома поучно за цело човечанство“ – каже у најновијем обраћању народу Србије др Душан Дунђер.
У разним НВО које се баве децом, женама, сексуалним мањинама, Ромима, људским правима, налазе се и разни професионалци, људи који су завршили одговарајуће факултете и који су захваљујући финансирању из иностранства нашли ухлебљење у разним НВО. Они су затим похађали разне обуке управо у том истом иностранству, након чега се овде појављују као међународно признати експерти за дата питања.
Важно је, како би рекао Осип Мандељштам, не умрети са уснама искривљеним од лажи. Бог да прости душу Црног Ђорђа, а нас, његов остатак, да поживи, помилује и помогне нам да останемо да путу Крста часног и Слободе златне.
Тетка Милунка, која је из Чачка, много нам је причала о Србији, а чика Милорад који је поријеклом са Косова, много нам је причао о свом завичају. За вријеме бомбардовања 1999. године, показивао нам је фотографије цркве у којој је крштен, а која је срушена. Милица и Душан су недавно били у Србији, причали су ми о свему. И сада много брину због те неправде везане за Косово. Заједно смо размишљали да организујемо неки јавни протест, али у америчким медијима, на жалост, објављује се само што иде у корист Албанцима, јер је њихов лоби веома јак.
Ето зато смо ту гдје смо; зато наше државе, те наша визија будућности и заједништва, изгледају данас као најгора примитивна и кукавичка представа у богатој историји народа. Зато и ми сами представљамо само блиједу сјену борбе и успијеха некад великог европског народа, док их тумачимо као случајне и претварамо у чисте промашаје.
Без обзира на то што је за условно-превремено ослобађање Р. Милетића молио не само он сам, него и финске затворске власти, председник МРМКТ Т.Мерон је одбио дату молбу.
Коментари читалаца…