Од некадашње националне државе остала је фирма на празном дућану и монопол који извире из намесничке најамничке службе код глобалног монополисте. Пораз који је претрпела, лажна управљачка елита својим монополом силе преноси на друштво у целини. Изгласава законе којима гази већ згажени народ.
Да не дужим, замолио бих све оне који воле да износе овакве сензације и шире дезинформације да претходно добро размисле како ће се све то одразити на оне којих се то највише тиче а то су Косовско Метохијски Срби, ако им је уопште стало до нас.
Немојмо то радити.
На српској духовном бићу, на косовском, почива грабежљива албанска шапа и она отима све што тај префикс носи: историју, традицију, светиње, манастире, гусле и косовски еп.
Против тога се морамо борити свим средствима у рату у коме је свако од нас војник, а битка и оружје је само једна, једина реч.
Аустроугарски војници користили су у нападу на Краљевину Србију муницију са експлозивним зрнима која је била забрањена ратним конвенцијама. Ова муниција се пре Првог светског рата користила у лову на дебелокошце. Удови који би били погођени овим зрном готово по правилу би се морали ампутирати а погодак у главу значио би сигурну смрт.
Како да поделимо душу, ево објасните ми и разумећу?
Како да је располутимо, разрежемо и кажемо: „Ево, оволико нам је доста, а ово празнине што оста попунићемо пепелом, пиљевином, сламом, блатом и срамотом!“
То једино може и сме бити место где ће представници српске државе обавестити житеље Гораждевца, Србе са КиМ и све нас, шта су конкретно учинили да овај конкретан злочин буде расветљен? Имају за то много начина, тајне и јавне службе, дипломатске канале, државни притисак на међународне институције, сараднике у „косовској влади“…
При ближем разматрању норми како МТБЈ, тако и МРМКТ, очигледно је да ни једна норма није нарушена: ни материјална, ни процесна! То јест, тврдња тужилаштва је фалсификат. Тужилаштво је незадовољно пресудом и просто је „прогласило“ кршење права!
„Колико анимозитета имају према Србима гдје управо ових дана снимају серију о Алији Изетбеговићу у Тарчину, тамо гдје је он лично наредио да се отвори логор за Србе. Ово је фашистички потез од самог режисера, а поготово људи који то дозовљавају”, истакао је Бранислав Дукић, предсједник Савеза логораша Републике Српске.
Јунаштво те јединице било је изузетно, њена пешадија је са српском коњицом ослободила Битољ. Сви савезнички команданти су им се дивили, одавали им признања и дословно се отимали око тога у чији ће контингент ући. Руска команда је одлучила да буде у саставу Прве армије коју је водио војвода Живојин Мишић
Вакцинални сведоци из немачког дневног таблоида, на себи својствен простачки и примитиван начин, настављају хајку против основних грађанских слобода и физичког и психичког интегритета грађана, промовишући присилну вакцинацију.
Гост емисије „Интервју“ био је примаријус др сци. медицине Тодор Јовановић, широј јавности познат као лекар и проналазач препарата TODOXIN®. Посветио је свој дугогодишњи научноистраживачки рад имунологији и вирусологији и дао велики допринос разумевању многих метаболичких и имунолошких процеса у људском оранизму.
Дакле, грађанин и политичар Србије, који учествује у Вучићевом “унутрашњем дијалогу”, који је и скупштински посланик, сматра да територијални интегритет Србије може да се угрожава, и да он треба да учествује у томе, али брине за интегритет БиХ. Да ли је то нормално? Да ли је нормално да судбину српског Косова решавају Бошњаци?!
Писмо Аустријском фелдвебелу Мирославу Крлежи, из 1954. године, чекало је 58 година да буде објављено (до 2012. прим.приређ.), као и дивна слика писца који је био краљев официр, једно време и на служби у Краљевој гарди у Дворцу на Дедињу.
Пишчев унук, Душан Бабац, га је „Печату“ доставио, с напоменом:
„Ових дана је мој отац сређивао документацију свога оца, наишао је на ово писмо упућено Крлежи. Писмо никада није објављено, што је и разумљиво, с обзиром на време када је настало“.
Уз све речено, пажљивом читаоцу неће промаћи колико нас је волела Ребека Вест, можда више него ми себе. Била је опчињена нама. Србија је била њен изгубљени рај. У вртлогу данашњих превирања и многих предрасуда према Србима и Србији, ова књига дође и као мала утеха и заклон.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…