Отуд је само критика и наше власти и њених западних (америчких) упоришта истинска и аутентична опозициона оријентација у нас. Ако је као политика и безизгледна, јер нема савезника, као оријентација и мишљење, као дужност интелектуалца, остаје незаменљива, јер је начелна.
Бивши премијер Албаније Сали Бериша подржао је идеју Хашима Тачија, који је у среду затражио од Албаније да „грађани Косова“ имају прилику да поднесу захтев за албанско држављанство. Иначе, Тачи је дан раније рекао да тренутно не види „никакву другу прилику за слободно кретање грађана Косова, осим да добију албански пасош“.
Притисци на свједоке и често мијењање исказа, контроверзан састав судија и нелогичности које су пратиле случај Насера Орића у Суду БиХ, за познаваоце правосудних апсурда не представљају ништа ново. Слична суђења већ су виђена у процесима за ратне злочине над Србима, а правницима је случај Орић готово идентичан случају Харадинај!
Горе куће, плануше огњишта,
севну кама, а нејач запиштa…
Вијеће подгоричког Вишег суда укинуло је притвор српској хероини Бранки Милић. Њена породица и адвокат су је сачекали пред спушким затвором. Бранка, иако исцрпљена тринаестодневним штрајком глађу, била је добро расположена.
Лидер Покрета Образ Младен Обрадовић жестоко критикује власт због начина на који је у Србији дочекан председник Турске Реџеп Ердоган. Обрадовић сматра да се председник Србије Александар Вучић и министар Ивица Дачић понашају испод сваке границе достојанства.
Свако ко мисли да Александра Вучића родитељи нису водили у циркус док је био мали, па сада, кад му се може, прави циркус од државе и народа да би то надоместио, преварио се. Нити је он политички кловн каквим жели да га прикаже зла другосрбијанска опозиција, коју је ономад тужио код њиховог тате Сороша, а ни намесник западних агентура каквим га слика патриотски дискурс. Не. Он је, нек цркну душмани, рођени политички победник. Ево, примера.
Знате оне теорије о економским пропадањима, када се каже „када се дотакне дно, онда се иде нагоре“. И оне који указују на то да код пропадања може и да не буде „дна“. Тако мени Вучић изгледа – нема дна.
Орић је се јавно хвалио пред страним новинарима о својим „херојствима“, и показивао им видео траке са својим злочиначким и нељудским дјелима, као да су трофеји у питању.
„Већ је шеста година прошла од последњег купљења овог данка у крви, зато је овог пута избор био лак и богат. Без тешкоћа, нађен је потребни број здраве, бистре и наочите мушке деце, између десете и петнаесте године…“
Према Петронијевићевим речима, постоји још најмање десет догађаја током рата за које је Насер Орић одговоран, а који нису расправљани ни пред једним судом, што правосудним органима отвара могућност да и даље гоне Орића.
*Нисам могао другачије него стиховима… За правду, за Орића, Харадинаја, Тачија, Готовину, Мерчепа…
СРЕДА, 11. октобар 2017, ПАТРИЈАРШИЈСКИ ДВОР у Сремским Карловцима у 19 часова
Зар не треба – послије недавног ослобађања Харадинаја и његове коалиције са подобним Србима и овога сада Орлића – очекивати и да ће убица малог Слободана бити ослобођена
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…