Главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста „Шем олам“ Гидеон Грајф навео је да је поражавајуће то што многе његове колеге историчари не знају ништа о Јасеновцу.
„Чак не знају ни у којој је држави се догодио, а камоли да га лоцирају! А историја убијених у Јасеновцу није само историја смрти, већ историја о зверствима, злу, садизму и нечовештву. У концентрационим логорима које су водили Хрвати смрт је сматрана врхунском вредношћу“, рекао је Грајф.
Цветковић наводи и књигу бившег официра краљевске војске Милоша К. Аћина „Споменица палих Срба ваздухопловаца 1941-1945“ (објављена у Вашингтону 1975.) у којој пише да су крајем 1944. официри краљевског ваздухопловства позвани да се јаве на дужност у Команду ваздухопловства у Земуну, одакле су пребачени на помоћни аеродром Лисичји јарак где су саслушавани и стрељани у близини Јабуке код Панчева.
Тог јутра кад је кренуо и поздравио се са родитељима, Зоран се на капији још једном окренуо да подсети мајку да не заборави да храни голубове. До његовог повратка. Прошла је двадесет и једна година а Љубинка још увек храни голубове, као да ће се Зоран однекуд појавити на вратима.
Генерал Ратко Младић имао је више мањих можданих удара у посљедњих пет година, што је Хашки трибунал крио од њега, бранилаца, породице и јавности.
Директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина изјавио је приликом пројекције дугометражног документарног филма о нацистичком логору Старо сајмиште да је тешко утврдити тачан број људи који су прошли кроз овај логор, али да се поуздано зна да их није мање од 32.000.
Марта 1943. године, у Врњачкој бањи, Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941, када је стријељано 3.000 цивила, од којих 300 ученика.
Предсједник Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“ из Београда Миленко Јахура затражио је данас од начелника општине Чапљина Смиљана Видића да јавности објасни како је земљу која је у власништву 232 српске породице из Пребиловаца издао трећим лицима на 99 година, те стави ван снаге те уговоре и земљу врати селу и његовим становницима.
Прикривање размера тог злочина без преседана у новијој историји Европе ништа мање није малигно од муниције којом су нам Весли Кларк и дружина затровали кућу
Проблем насилног проглашења „државе Косово“ од стране шиптарске националне мањине, најсликовитије показује пример двоструког стандарда ЕU кад се упореди са легалним и легитимним референдумом српског народа у Хрватској, али београдски еурофанатици ни не помишљају да то отворено изговоре, биће да се плаше да ће им доказана еуродесничарка Ruža Tomašić одмах укинути мрвице из приступних фондова, а Милорад Калимеро ни не помишља да тако шта и изговори као заступник у хрватском сабору, иако зна добро цео ток насилног укидања српског народа, јер је и сам учествовао у томе, као добри послушни амерички ђак!
Словачка полиција је привела 72 радника, међу којима 23 из Србије, због лажних уговора о раду. Они су нелегално радили за агенцију Shin Heung Precision Slovakia која доставља резервне делове предузећима Samsung, Sony, JVC, LG и Toshiba. Ухапшени Срби су пребачени у Центар за странце у пограничном селу Медведов и добили су забрану уласка у ЕУ.
Ајте, само храбро, није вама теже положити заклетву пред Рамушом и Тачијем него што је њима било положити заклане пред оцем, мајком, сестром, братом…
Не брините за правду, спора је али достижна, ено су је многи стигли и заболи нож под ребра.
Крвари, али стићи ће, познаћете је по одећи, жици на зглобовима и оном повезу преко очију…
Сваки пут када напишу неки наручени и нетачни текст, једно дете у Србији оболи од рака. Чекамо текст о раку и тачне епидемилошке податке колико га је било пре 1999.
Или је у Србији постао дечја болест?
Академска србофобија, било са простора бивше Југославије или из иностранства, тј. Запада, је пракса која постоји најмање у последњих четврт столећа, односно од почетка тзв. „Југословенске кризе“ која је резултирала грађанским ратом и разбијањем бивше заједничке државе за сада само на седам независних политичких ентитета.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…