Српска јавност несумњиво има доста разлога за забринутост и зато што без Бошка Обрадовића вероватно не би ни сазнала податке о мигрантима-азилантима. Што такође значи да владар не схвата какве су могуће последице по земљу ако се у њој нађу можда стотине и стотине хиљада људи другачијег порекла, културе, традиције и схватања вредности
Изјава председника да не можемо да уђемо у Европску унију ако не потпишемо са сепаратистима у Приштини свеобухватни мировни споразум је нешто што смо сви одавно знали. И не само то, у Европску унију се не може ући ако се не отвори поглавље 31 у коме стоји да Србија своју спољну и безбедносну политику мора да усклади са политиком ЕУ што у преводу значи да Русији уведе санкције
Дипломатска и медијска офанзива на Србију и у Србији је дуго припремана и у њој власт обилато учествује како би остала што дуже подржана од Запада. Власт је нечим уцењена да постепено испуњава налоге Запада, који су директно супротсављени Уставу и виталним националним интересима…
Према подацима документационог центра Веритас, на подручју Вуковара је за време рата убијено најмање 135 цивила српске националности. Само у периоду од 1. до 18. новембра 1991. хрватска војска је масакрирала 52 српска цивила. Најмасовнији злочин догодио се 16. новембра 1991.
Патолог Зоран Станковић, који је свједочио више од десет пута у Хашком трибуналу, изјавио је да заштићени свједок на суђењу Насеру Орићу пред Судом БиХ није говорио истину када је свједочио како је убијен командир полицијске станице у Братунцу Милутин Милошевић.
Суд БиХ прогласио је кривим Едхема Жилића, бившег припадника такозване Армије БиХ и вршиоца дужности управника у логору „Мусала“ у Коњицу, за ратни злочин над српским и хрватским цивилима и осудио га на девет година затвора.
Шта је Вучић обећао и прихватио иза затворених врата за сада не знамо. Али, Путин ће знати. Сигурно.
Зато верујем да ће посета Вучића Москви за отприлике месец дана бити изузетно занимљива.
Човек који и издају Косова и Метохије успе да представи као победу, Рамуша Харадинаја као најбољу опцију за Србе (а многи су, нажалост, беспоговорно поверовали у то), а глад беду и сиромаштво као незапамћени раст БДП-а јесте политички Худини и хазардер какав одавно није виђен у политиканском сазвежђу и на томе му треба скинути капу!
Заступати хрватску културну политику у Србији се, у складу са и даље доминантном идеологијом пост-југословенске псеудо-елите, сматра универзалистичком позицијом, док је „српско становиште“, шта год тај појам уопште значио, проглашено најбезумнијим мрачњаштвом. Конструкција црногорског (монтенегринског) идентитета се види као прогресивна, док се српски идентитет априорно одбацује као есенцијалистички и репресиван
У уторак, 14. новембра 2017.године, у Доњем дому Парламента Велике Британије се први пут од Другог светског рата говорило о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, и убијању хрватских комуниста, као и покушајима ревизије историје. Презентација је плод рада „Фондације за сећање на Јасеновац и Холокауст“, добротворне организације са седиштем у Лондону.
Србија по први пут у својој новијој историји има човека који је спреман да са највише државне позиције потпише све оно што непријатељи Срба прижељкују. Журба је велика, јер Александар Вучић неће заувек остати на власти, а могућност да то неко уради уместо њега, је никаква. Предаја оних преосталих општина на КиМ где живе Срби, увелико је почела. Све прелази у такозване „косовске институције“.
У децембру ће се у Београду одржати промоција књиге Ранка Раделића „Билогорски презименик“ (прецизнији детаљи ће накнадно бити објављени). *** Подсећање: Изложба и промоција књиге: А БОГ САМО ЋУТИ И ГЛЕДА […]
Требало је бранити Србију у Словенији и Македонији, требало је бранити Србију у Книну и Крајини и напокон требало је бранити Србију на Косову. Али ми имамо све саме изроде на челним позицијама власти, било у држави било у Цркви. Што да палимо свеће сада када треба да се латимо оружја, када треба сада сви као једно да изађемо на Косово, на границу Косова. Да заштитимо своје мртве, жене, децу, људе које касапе тамо
Је ли “одзвонило” лажном свједочењу и промјени исказа свједока у предметима ратних злочина? Готово исто, као у случају Орић, дешава се и на суђењу Сакибу Халиловићу и Елфети Весели, оптуженим за убиство 12-годишњег дјечака Слободана Стојановића у Каменици код Зворника. Свједоци мијењају исказе, заборављају шта су видјели или чули, а чак их је 90 одсто промијенило адресу и број телефона, чиме су постали недоступни Тужилаштву.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…