„Сваког дана увече су реферисали шта су урадили. Једно вече су реферисали он и његов друг да су задавили човека на улици и оставили, и то давилицом коју су добили од америчких маринаца. Због тога су добили 10 сати страже као казну јер су оставии тело“

ПОСЉЕДЊИ ПУТ видио сам је у сплитској кафани „Семафор“. Ситни сати, други гости отишли, неки и бунећи се, газда је дозволио да остане само наше друштванце. На њој црна одјећа, скупи накит, […]

По наређењу часних сестара, Фрањо Иловар је данима сахрањивао мртве малишане. Дјечија тијела, каже гробар, била су спакована у киштре и сандуке. Да би их што више стало у један сандук, силом су затварани поклопци. У једној киштри могло је бити и по 8 до 10 дјеце. Чувар гробља је сахрањену дјецу рачунао на „куне“ и „комаде“. Рачуне је својим потписом овјеравала часна сестра Гауденција. На првој страници дневника записано је да је 22. јула 1942. сахрањено 107 дјеце. Онда стоји рачун и потврда: „Примио на рачун копања гробова 10.000 куна за 100 комада дјеце покопане.“