Махмуљин је оптужен јер није спријечио убиства и нечовјечна поступања припадника одреда „Ел муџахедин“ на подручју Возуће и Завидовића. На рочишту одржаном 11. октобра, тужилаштво је приказало снимак настао након пада Возуће, на којем Махмуљин и предсједник такозване Републике БиХ Алија Изетбеговић сједе за столом са припадницима одреда „Ел муџахедин“ Ел Малијем и Ајманом.
Аустријанац Вилхелм Куес, аутор књиге „Дианина листа“, романсиране биографије Аустријанке Диане Будисављевић, која је из усташких логора у Павелићевој НДХ спасила више од 10.000 српске деце, тешко прихвата да је тако велико, херојско дело његове земљакиње, удате за Србина Јулија Будисављевића, остало готово непознато свету, Дианиној домовини, Хрватској, па чак и њему.
“Дакле, усташе какве су такве су, наше су и ми их не дамо вријеђати, јер кад они сами кажу за себе и поносе се да су фашисти онда не допуштамо никоме да им након 75 година то одузима и доводи у питање. И зато мирно спавајте усташе и не берите бригу“, наставио је Матић.
Маја Гојковић, председник Народне скупштине Србије:
„Хвала, молим вас. Стављам на гласање предлог.
Закључујем гласање. ЗА је гласало 15, ПРОТИВ нико, УЗДРЖАН нико. Констатујем да НИЈЕ ПРИХВАЋЕН ПРЕДЛОГ.“
Главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста „Шем олам“ Гидеон Грајф навео је да је поражавајуће то што многе његове колеге историчари не знају ништа о Јасеновцу.
„Чак не знају ни у којој је држави се догодио, а камоли да га лоцирају! А историја убијених у Јасеновцу није само историја смрти, већ историја о зверствима, злу, садизму и нечовештву. У концентрационим логорима које су водили Хрвати смрт је сматрана врхунском вредношћу“, рекао је Грајф.
Цветковић наводи и књигу бившег официра краљевске војске Милоша К. Аћина „Споменица палих Срба ваздухопловаца 1941-1945“ (објављена у Вашингтону 1975.) у којој пише да су крајем 1944. официри краљевског ваздухопловства позвани да се јаве на дужност у Команду ваздухопловства у Земуну, одакле су пребачени на помоћни аеродром Лисичји јарак где су саслушавани и стрељани у близини Јабуке код Панчева.
Ђорђевић се НДХ-азијом, Другим свјетским ратом и поратним страдањима свог народа бави пуних 75 година. У некадашњој, заједничкој држави важио је за најоштријег полемичара и противника ревизије историје, односно умањења српских жртава. Ђорђевић понавља да су у Другом свјетском рату укупни демографски губици Срба износили 1.820.000 људи. Убијено је њих 1.607.000, 57.000 их је протјерано, а 156.000 српске дјеце није рођено. У односу на друге народе у СФРЈ, Срби су, казује др Ђорђевић, чинили 90 одсто жртава.
У Суду БиХ данас ће бити настављено суђење команданту Специјалне јединице МУП-а такозване Републике БиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву. Осим Викића, у предмету „Велики парк“ оптужени су бивши министар унутрашњих послова Јусуф Пушина, те Нермин Узуновић и Младен Човчић.
На снимку који су Алијине муслиманске убице направиле је убиство Рада Рогића, резервног заставника из Санског радничког батаљона. Залутао је у покушају да спаси рањеног саборца, заробљен је док је тражио своју јединицу. Није пуцао, није пружао отпор, али су га убили, био је Србин. Песник Василије од Семберије забележио је ову мученичку смрт у песми…
Притисци на свједоке и често мијењање исказа, контроверзан састав судија и нелогичности које су пратиле случај Насера Орића у Суду БиХ, за познаваоце правосудних апсурда не представљају ништа ново. Слична суђења већ су виђена у процесима за ратне злочине над Србима, а правницима је случај Орић готово идентичан случају Харадинај!
Свако ко мисли да Александра Вучића родитељи нису водили у циркус док је био мали, па сада, кад му се може, прави циркус од државе и народа да би то надоместио, преварио се. Нити је он политички кловн каквим жели да га прикаже зла другосрбијанска опозиција, коју је ономад тужио код њиховог тате Сороша, а ни намесник западних агентура каквим га слика патриотски дискурс. Не. Он је, нек цркну душмани, рођени политички победник. Ево, примера.
Знате оне теорије о економским пропадањима, када се каже „када се дотакне дно, онда се иде нагоре“. И оне који указују на то да код пропадања може и да не буде „дна“. Тако мени Вучић изгледа – нема дна.
Према Петронијевићевим речима, постоји још најмање десет догађаја током рата за које је Насер Орић одговоран, а који нису расправљани ни пред једним судом, што правосудним органима отвара могућност да и даље гоне Орића.
*Нисам могао другачије него стиховима… За правду, за Орића, Харадинаја, Тачија, Готовину, Мерчепа…
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…