Делегација хрватског Сабора након саопштења СРС прекинула посету Србији, српски и хрватски званичници осуђују понашање лидера радикала, али нико не зна шта се стварно догодило, јер сведока инцидента за сада – нема.
Делегација хрватског Сабора након саопштења СРС прекинула посету Србији, српски и хрватски званичници осуђују понашање лидера радикала, али нико не зна шта се стварно догодило, јер сведока инцидента за сада – нема.
Прије 77 година, 10. априла 1941. године, основана је Независна Држава Хрватска /НДХ/, фашистичка творевина у којој су сви Срби били стављени ван закона и изложени општем прогону, убиствима и геноциду, а страдало је 53 одосто српског становништва.
„Када се суочавате с таквим појавама, онда се суочавате с њима врло јасно, недвосмислено, не оставља се никакав простор за дилему шта о томе мислите. Порука мора бити јасна: нема толеранције за усташе, нема толеранције за те масовне убице. Анте Павелић је један од највећих масовних убица у Другом светском рату, он није јунак и није поносно побегао у Аргентину да би остао лојалан домовини. Свака изјава таква изјава Већа може оставити утисак да су усташе можда учиниле неке лоше ствари, али они нису толико лоши, они су јунаци, патриоти и требало би сједити њихов примјер. То је потпуно апсурдно“, истакао је Зуроф.
У удружењу Србски културни центар „Ћирилица“ Београд овог четвртка, 22.марта 2018.године у 19 часова, гост је наш познати српски историчар Јован Пејин који ће представити своју нову књигу „У цара Тројана Козије уши“ (истина не може да се закопа свети Алојзије или свети Крампус). О књизи говоре публициста Радивој Дабић и етнолог Драгомир Антонић.
Адреса „Ћирилице“ је Скерлићева 12.
ЗАГРЕБ – Ефраим Зуроф, ловац на нацисте и директор јерусалимског центра „Симон Визентал“, послао је писмо хрватској председници Колинди Грабар-Китаровић, у којем наводи да је згрожен и да протестује због њених изјава током посете Аргентини.
И поред налога, да се злочини геноцида из Другог светског рата не смеју подржавати, Хрватску нико не зове на одговорност за учињени злочин геноцида над Србима од 1990. до 1995, при чему би она била обавезна да уклони последице тог злочина геноцида – да оконча окупацију Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН), врати одузету имовину Србима и да им омогући сва људска права, каква уживају и други народи на Планети.
Мислим да се овој рестаурацији фашизма треба задати један жестоки ударац у око, да заболи, каже за Спутњик славни хрватски и југословенски режисер, аутор „Окупације у 26 слика“, „Пада Италије“, „Вечерњих звона“, „Тестамента“…
Најтежи и најмасовнији злочин геноцида над Србима као православним народом извршен је у Другом светском рату 1941-45, године, када су папини, Степинчеви и Павелићеви бојевници заједно са католичким клером у Хрватској убили више од милион Срба. То исто и слично наставило се и 1991. године па надаље.
Тачно је да је из Београда у једном приватном писму, окупаторски гестаповски главешина написао свом пријатељу да је град „јуденфрај“, али није тачно да је то био први град у окупираној Европи у ком су затрти Жидови, а недићевска администрација нема никакву конкретну улогу у томе, изузев исхране тих несрећних жртвава, и то по окупаторској наредби!
Чланак је важан из два разлога: он ће освежити наша сећања и поштовање према милионским и невиним жртвама нових српских мученика у трагичном ХХ столећу, у исто време чланак ће упозорити родољубиве Србе на нове опасности, које нам прете од полтронског београдског интернационaлистичког и извесног реакционарног западно-европског и америчког естаблишмента, који је у извесној мери под командом америчког председника Била Клинтона остварио Старчевићеве геноцидне идеје.
Било је речи и о граници на Дунаву. Председник Србије је рекао да две земље имају различит став по том питању, да се Хрватска позива на катастарске књиге а Србија на закон. Додао је да ће две земље покушати то да реше билатералним путем у наредне две године, а ако не ићи ће се на међународну арбитражу.
Угледни новинар и публициста је на скоро четири стотине страница пружио још једно сурово сведочанство о трагичној судбини народа којем и сам припада, прикупљајући личне исповести преживелих сведока
Уочи предстојеће дводневне посете председника Србије Александра Вучића званичном Загребу, академик Крестић истиче да су циљеви хрватске политике у последњих 150 година исти: Хрватска очишћена од Срба, граница на Дрини и присаједињење делова Војводине. Сви наши политичари који преговарају са Хрватском, како наглашава наш саговорник, морали би да буду свесни ових чињеница.
Божо Видачковић (85) из Градишке, један од последњих преживелих из дечјег логора у Сиску. Најмлађима чорба затрована киселином. У логору у Сиску последњи пут видео сестру Бранку и браћу Саву и Јову
Коментари читалаца…