СНД Пребиловци је веома успјешно организовало поклоничко путовање избеглих из нашег завичаја и пријатеља из Србије, од југа до севера. Са нама су били многи чланови проверени пријатељи удружења СНД Пребиловци протекло је без посебних проблема.
Овде је драгоцено сведочанство Срба из Клепаца и Лознице пред Државном комисијом Бр.567429 – Записник код Земаљске Комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача састављен 7. јула 1946, у Клепцима, МнО Тасовчићи, срез Чапљина, округ Мостар
Чланови Удружења бораца и ратних војних инвалида из Ваљева, њих двојица, пробили су шаке ексерима и на њих закуцали дрвену таблу с натписом „Јадна моја Србијо, јесам ли те зато бранио“!
Скоро да нема датума у 365 дана календара, а да на њега не пада годишњица неког покоља над Србима, да ли у свјетским ратовима или ратовима деведесетих година прошлог вијека.
Говорници на овој манифестацији су „објаснили“ да спомен-чесма поред локалне џамије није изграђена само као знак сјећања на страдале Бошњаке у посљедњем рату, већ за све бошњачке „шехиде“ из Фазлагића Куле, па тако ваљда, и за усташке зликовце који су прије нешто више од пола вијека завили у црно бројна српска мјеста у источној Херцеговини, наводи лист.
НДХ је у току Другог светског рата починила стравичан геноцид над српским народом. Према подацима Војног архива СФРЈ, НДХ је прогутала 1.132.000 српских живота. Званична историја каже да је само у Јасеновцу, најстрашнијем усташком логору смрти- убијено на најзверскији начин, који до сада није забележен у историји -780.000 Срба, од тога 230.000 српске деце. Ми, Срби, то никада не смемо заборавити.
За овој гнусни злочин званични Вашингтон никада није упутио извињење Јапану, а ниједан званичник Америке није посетио Хирошиму и Нагасаки, нити је одао почаст цивилним жртвама.
У том смислу, одричући се властитог идентитета, што се посебно односи на њихове политичке и интелектуалне елите, прихваћају припадност „геноцидном“ народу, послали су своје хероје у хашке раље, дозволили онима, који су их демонизирали и уништавали њихову територију, да слободно шетају њиховом земљом (Солана, Блер, Шредер), те нуде, сваком тко зажели, своју дједовину за илузорну шаку еура.
4. август 1995 – 4. август 2018. ЗАКОНОМЕРНОСТИ КОЈЕ СУ ИЗАЗВАЛЕ НЕЗАБЕЛЕЖЕНО У ЉУДСКОЈ ИСТОРИЈИ ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ У ОПЕРАЦИЈИ «ОЛУЈА» Мајка председника Републике Србије је и овога пута саставила сину […]
Атлантистички наратив о руском „колонијализму“ и потреби „деколонијализације Сибира“ заправо служи само као идеолошко покриће за распарчавање и уништење Русије
Председница Хрватске, Колинда Грабар Китаровић одликоваће 5. августа у Книну, у склопу државне прославе Дана победе и домовинске захвалности, хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача.
Усташе су упорно тврдиле да Србе протерују у Србију, а егзекуције су вршиле најчешће ноћу, све до масовних покоља које су извршили 29. и 30. јула. Када је, нажалост касно, Србима постало јасно да је почело њихово истребљење, више није било могућности за озбиљнији и организовани отпор јер су већ били разоружани, а они који би отпор могли организовати били су побијени.
Да би се бар донекле наслутиле димензије трагике српског народа у НДХ, нужно је да се помену макар нека места и локалитети усташких злодела на којима су они убијали – без хришћанског милосрђа, људског достојанства и војничке части: Глина, комплекс логора Јасеновац, Градина, Прекопа, Грабовац, Топуско, Голубњача, Коларић, Драксенић, Дракулићи, Добро село, Велика Кладуша, Збориште, Садиловац, Паланчиште, Мотике, Јадовно, Шаранова јама, Пребиловци, Вељун, Мистра, Дубичке кречане, Гудовац, Штикаде, Дивосело, Доња Суваја…
Генерали Анте Готовина и Младен Маркач у Хрватској имају ореол жртве, али су иза њих остали крвави трагови, рекао је председник Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…