ДЕЦА НИСУ РОБА! ВРАТИТЕ НАМ ДЕЦУ! ДОЖИВОТНА РОБИЈА!
22. 12.2017. одржан је протест испред дома за смештај деце на Врачару, као подршка родитељима отете деце, породици Тркуља, Мили и Иву…
ДЕЦА НИСУ РОБА! ВРАТИТЕ НАМ ДЕЦУ! ДОЖИВОТНА РОБИЈА!
22. 12.2017. одржан је протест испред дома за смештај деце на Врачару, као подршка родитељима отете деце, породици Тркуља, Мили и Иву…
„Ја сам најближи том тумачењу које инсистира да је породица, као основна институција друштва, пре свега традиционална хришћанска породица, један од основних механизама којима се брани, репродукује и развија слобода. Дакле, супротно […]
Све је то програмирано у некаквим поквареним људским умовима, како би се народ Србије „преумио“, „преломио у мозгу“, и како би заборавио на муку кроз коју пролази. А при том је данак који се плаћа гледањем таквог смећа много гори, јер нам се на тој матрици васпитавају и деца.
*Остало је једно друго спорно питање: ко ће да почисти политички глиб који је иза себе оставио Александар Вучић, ко је спреман да преузме одговорност за даљу судбину државе коју је он претворио у своје криминално предузеће, и коначно, где се крије нова енергија за спас ове опљачкане, преварене и издане земље
Ако све то знамо, треба добро да размислимо да ли свој улазак у неопаганску ЕУ хоћемо да платимо данком у крви. Ако не желимо да случај породице Тркуља постане наша свекодневица, потрудимо се да се укључимо у борбу за истинска људска права, бранећи, између осталог, њихово хришћанско утемељење.
Др Драган Петровић у емисији Интервју на интернет телевизији Балкан.инфо:
o стању у земљи, политици Александра Вучића, тзв. унутрашњем дијалогу, суноврату економије и друштва, блокади медија, те како би опозиција требало да се прегрупише и промени ово лоше стање.
Клинички психолог, професор и писац Мила Алечковић проживљава ових дана, заједно са својим супругом, праву породичну драму. Девојчица, чији су хранитељи већ две године она и њен супруг, је одузета од стране Центра за социјални рад у Обреновцу и Центра за породични смештај и усвојење Београд.
Обавезна вакцинација је – под садашњим околностима, у тренутним условима које имамо у Србији и у свету – чист фашизам. Зашто је то тешко појмити, ако на делу имамо школски пример спреге државе и приватног крупног капитала. То је у економском смислу основа фашизма. (У државама које су биле комунистичке, то су и реликти колективизма.)
У врху СПЦ постоји струја корумпираних и похлепних владика и свештеника, који имају дугу и богату историју сарадње са сваким режимом, па и напредњачким.
Да ли живимо у слободном демократском друштву или се присилном вакцинацијом и суровим прогоном свих оних који мисле другачије, враћамо у мрачни средњи век, када је на сличан начин инквизиција прогањала неистомишљенике?
Савесни лекари и заступници необавезне вакцинације се проглашавају јеретицима и прети им се тужбама, отказима и одузимањем лиценце.
У овом медијском мраку и пузајућем тоталитаризму, у којем фармаколоби не бира начин и средства да оствари свој крајњи циљ – увећање профита и смањење људске популације, трачак светлости представљају часни, поштени, породични људи широм Србије, који поседују знање и пре свега храброст да се боре за слободу и правду, коју нам и сам Устав гарантује.
Чланство у Светској трговинској организацији (СТО), укидање забране промета генетски модификованих организама (ГМО), отварање државне касе за учешће у донацијама које ЕУ даје неразвијеним земљама, али и суспензија споразума о слободној трговини са Русијом – само су неке од „замки“ које очекују Србију у оквиру поглавља 30, о економским односима са иностранством, за које је Брисел управо дао зелено светло.
Као високи представник једне локалне самоуправе на КиМ и као члан СНС, кајем се и проклињем дан кад сам ушао у ову странку, која истински ради на предаји на тацни ( Косова и Метохије) и на њој целокупног српског народа, такозваној држави Косово.
Иступио бих сада из странке, али ме страх да не будем ликвидиран, јер криминалци који сада воде политику на Косову и Метохији су спремни на то.
Питања су постављена и сви су могли да их чују. Једини недостатак је у томе што нису познати одговори. Нема их. Негде су се загубили или их уопште није ни било. Што наводи на закључак како су пред грађанима Србије несавладиве тешкоће да остварују своје право из 51. члана Устава „да буду истинито, потпуно и правовремено обавештавани о питањима од општег значаја”.
Коментари читалаца…