Бели фосфор, оружје забрањено у међународном праву, гори је од хемијског оружја, сагорева све чега се дотакне, не може да се угаси и, ако падне на људе, он је фаталан. Исто оружје је коришћено и у инвазији Ирака од стране САД 2003. године.
Ко се у Другом свјетском рату борио за Српство, а ко је помагао окупатору да уништи Српство? Или ко је ратовао за Српство, а ко против њега? Је ли исто издати Југославију и издати Српство? Кога је издао кнез Павле, кога краљ Петар, кога Недић, кога Броз, а кога Дража?
Планери, злочинци, саучесници, они који су етнички чистили област од Срба, паљењем и рушењем кућа, манастира, цркава, убијањем, силовањем, мучењем – познати су свима, постоји обимна документација о томе, али не постоји „политичка воља“ да злочинац одговара за злочин који је учинио.
Запад је отворио капију Европе за тероризам а „ИСИЛ“ створили свесно или не, сви судионици војних интервенција на Блиском Истоку, након 11.септембра 2001.године. Њихове пљачкашке интервенције у Ираку, Либији и Сирији довеле су тероризам у Европу.
Тероризам, односно било која радикална идеја не може се победити крстарећим ракетама, то је исто као да вирус грипа покушате убити чекићем…
Прва изложба, 75 године након страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, након премијере у Новом Саду постављена је и у Руском дому у Београду, Апатину, Великом Градишту, Великој Плани, Бањалуци, Требињу, Дервенти, Источном Сарајеву, Бијељини, Приједору, Козарској Дубици и још неколико градова Српске и Србије. У иностранству, изложба је постављена у Њујорку, Филаделфији, Лондону, Лестеру, Кишињеву, Ослу и Берлину.
Председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић предао је издавачу рукопис од око 600 страница за књигу „Досије Сарајево“ која говори о страдању сарајевских Срба, са посебним освртом на страдање 1.241 Српкиње, које су тамо мучене и убијане на најсвирепији начин.
У четвртом делу филма о Србима киднапованим ради трговине органима, говори ћерка Пауна Живковића, директора средње Техничке школе у Урошевцу.
Филм „Празна кућа“ је дело италијанских новинара Николе Сеса и Кристиана Елиа.
За двадесет година, ветерани из мисија НАТО у Авганистану, Босни, на Косову и Ираку, разболели су се од последица коришћења ове врсте оружја. Захваљујући административним и грађанским судовима – а цифре које је прикупила Војна Опсерваторија, чији директор је Доменико Леђеро, бивши пилот ваздухопловних снага, прецизне су – донете су већ 43 компензацијске пресуде. А од тог броја, њих 13 су већ правоснажне.
До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Костури су већином били непотпуни, а неке лобање пронађене су одвојене од тијела. Према извјештају Министарства унутрашњих послова Српске, становници Ледића убијени су на бруталан начин – клањем, вјешањем или гушењем
У његовим фасцинантним мемоарима са балканског ратишта, између осталог, излажу се компетентна сазнања португалског официра у саставу снага УН и у вези са немилосрдним прогоном, пропраћеним масовним убијањем, српског становништва из Крајине од стране Хрватске, уз помоћ НАТО пакта за који је писац тада радио.
Представљање књиге „Судија у рату и миру“ аутора Данице Маринковић, дана 31. маја 2017. у 19:30 часова, Српски културни центар, Београд, Скерлићева 12.
Помен парастос у Миљевини за припаднике војске Драже Михаиловића, али и за све погинуле српске борце у одбрамбеним ратовима, на Видовдан у 17 часова, организују Црквена општина миљевинска и Борачка организација Фоча.
Промоција ће се одржати у Београду, у Дому Војске Србије (улица Браће Југовића бр. 19), у четвртак 8. јуна 2017. са почетком у 19 сати.
Да није било злочина против мира, да није било изазивања рата, не би дошло ни до секундарних кривичних дела, као што су кривична дела против човечности, против ратних заробљеника, против цивилног становништва у рату. Неко је морао прво да одговара за злочин против мира, односно за изазивање рата.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…