То је систем који се одржава под изговором да су то праведни ратови, да су оправдани у име наше заставе, која поносно вијори над нашим животима. Наша земља је постала много просперитетнија за многе, али у име тог богатства не можемо да оправдамо наш систем као центар за светске вредности, све док изазивамо толике ратове и хаос у свету.
На ово Србија нема право да ћути.
На ово ни један Србин нема право да ћути.
У овом случају ћутање је одобравање! У овом случају ћутање је злочин.
Некакав чудан вјетрић над селом игру игра.
Мајке несрећу слуте, призивају Бога и свеце.
Зјенице к’о барке на води, на бистрим сузама дрхте.
Село пуно избеглих – стараца и нејаке дјеце.
У овом истраживању „Срна“ се користила директним изјавама силованих Српкиња које су оне дале правосудним органима Србије. Користила је и материјале из архиве српског Тужилаштва за ратне злочине. Aгенција се служила и подацима некадашњег Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човјечности, те подацима Гинеколошко-акушерске клинике (ГAК) у Вишеградској улици, у Београду, гдје су примане силоване Српкиње ради прекида трудноће. „Срна“ у наставцима преноси директне исказе неких од силованих Српкиња (наводећи само њихове иницијале – да не би био нарушен интегритет жртава), али и исказе других затворених Српкиња, свједока злостављања.
Такозвана „Хрватска академија знаности и умјетности у дијаспори“ подићи ће спомен-обиљежје Јури Францетићу, чувеном кољачу и сараднику усташког вође Анте Павелића.
Под појмом „купрешко ратиште“ мисли се на борбе вођене на Купрешкој висоравни и њеним ободним дијеловима, од падина Великог Виторога, Хрбљина и Малована, преко Рилића, Равног, Паклина, Вуковска, Мрачаја, Стожера, Мале и Велике Шуљаге, Купреса и Велике Плазенице, до Јаворка, Купрешке ријеке и Чучковина. У списку се налазе и сви борци који су погинули у повлачењу ВРС са Купрешке висоравни.
Како је настала Независна држава Хрватска, какав је био њен карактер и ко је одлучивао о животу и смрти? Зашто су логор Слана на Пагу прозвали „пакао у каменој пустињи“, за шта су у лето 1941. служиле бројне крашке јаме на планини Велебит, зашто на планини Козари годинама после Другог светског рата није било деце и има ли најјачег утиска из „планине мртвих у славонској равници“, како су неки звали Јасеновац? Тим питањима бави се троделни документарни филм РТС-а НДХ – Страх, НДХ – Понор и НДХ – Мук.
Преживјели учесници акције, породице погинулих бораца, представници власти Републике Српске и велики број грађана у недјељу пред Видовдан, 28. јуни, на Дугој Њиви евоцирају успомене на акцију која је позната и као највеличанственија и најсвјетлија акција Војске Републике Српске у посљедњем одрбамбено-отаџбинском рату.
Пресуда у предмету Крстић једна је од најважнијих компоненти у политичкој и пропагандној архитектури сребреничке митологије. Као већина саставних делова тог мита, углавном непрочитана Крстићева пресуда је дрски блеф. Рок трајања тог блефа искључиво зависи од самих грађана и њихове спремности да некритички прихвате кривотворену верзију сребреничких догађаја, којом их већ две деценије систематски обмањују.
Српски образац, очишћен од дезоријентишућих утицаја, не смије да се заснива на односу учесника према империјалистичким идеологијама и њиховим носиоцима, него искључиво према стубовима српског интереса. Дакле, добар је био онај Србин који се борио за Српство, лош је био онај који није. Није ко се храбро борио, него ко се за шта борио.
Напад на Миљевачки плато је злочиначка акција хрватске војске током рата у Хрватској 1991-1995 на подручју српског села Миљевци у околини Дрниша. Акција је извршена 21. јуна 1992. године и то је први напад војних снага Републике Хрватске на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК.
ФБР КОМЕНТАР:
Бомбардују, убију, отму, на окупираној земљи на силу отетој направе највећу војну базу БОНДСТИЛ на Балкану, а онда причају бајке да ће нешто да ти помогну и да су ти пријатељи… Па то више нису ни бајке за малу децу! А што се тиче „одштете“ – Косово и Метохија је НЕПРОЦЕЊИВА територија за народ Србије тако да висина такозване одштете не може да се израчуна у прљавим, крвавим и нарко доларима, валути окупатора србске свете земље! Американци су терористи број један у свету – ОКУПАТОРИ, УБИЦЕ И ЛАЖОВИ!
Казани, Козловац, Сарајевска депонија, Алипашино поље или мост, Озрен, Јама Радача, годинама чекају Аморово или одобрење неког другог Машовића!
А Тужилаштво БиХ, ратни „Аушвиц“ за Србе које ни властито двориште још прекопало није, ћути!
И у властитом глибу, тоне и дубље од дна.
Пођи је осуђен јер је 2012. године у текстовима у локалним медијима тврдио како је сребренички геноцид последица „пропагандне лажи“, те да су Срби а не Бошњаци највеће жртве у Европи након Другог светског рата.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…