Међу бројним документимa који се чувају у Војноисторијском институту у Београду, Српској академији наука и уметности, архивима Србије и Југославије и архивској грађи удружења која негују српске ратне традиције, налази се и документ о капитулацији Бугарске у Првом светском рату.
Био би то дефинитивни крај Светосавља, уколико бисмо на то пристали. Био би то почетак колективног унијаћења не само Срба него и Србије. Зато је Србији коначно потребна потпуно другачија политика и однос на новим основама према Ватикану, Римокатоличкој цркви и држави Хрватској. Политика каква је вођена до сада дала је поражавајуће резултате по интересе Срба, Србије, СПЦ и свих православних.
Бежећи испред бугарског окупатора 1915.године, велика група српских студената, ђака и деце, нашла се близу Охрида. У близини Биљаниних извора заробиле су их бугарске комите – СВЕ су их ПОКЛАЛИ У ИСТОМ ДАНУ.
Посета поглавара Рима Србији има значај за Србију под условом да се папа поклони жртвама у Јасеновцу и осуди злочине својих бискупа и фратара који су учествовали заједно са усташама из НДХ у покољима над Србима. То је кључна ствар за Србију.
Друга је ствар колико је реално да се то догоди.
У селу Залазје код Сребренице данас је служен парастос код спомен-костурнице страдалима у два посљедња рата. Прије парастоса, чланови породица погинулих, саборци, борачке и општинске делегације Сребренице и Братунца положили су цвијеће на гробљу у Братунцу, гдје је сахрањен највећи број убијених, те на српским стратиштима у Биљачи и Сасама. За злочине над Србима у Подрињу нико није одговарао и слоган овогодишњих „Петровданских дана“ био је „26 година злочина без казне“.
Невина крв српске дјеце и мајки Подриња пред живима је треперила, а ни данас се умирила није. Не продајимо своје мученике за лицемјерну људскост западног бездушја и лукаве босанске сузе које су се нудиле сваком окупатору и удварале свакој сили.
Руси су у пуној мери искористили предности ушанчености сиријске државе, која се, и поред свих повлачења, никада није предала и нестала, него напротив, успела да се одбрани уз блистав comeback умећу преговарања покојног сиријског председника Хафеза ал-Асада.
Муле морају да оду, ајатолах мора да оде, они морају да буду замењени демократском владом коју представља госпођа Ражави. Слобода је иза угла… Следеће године желим да ову конференцију одржимо у Техерану, ускликнуо је ових дана у Паризу Руди Ђулијани, адвокат и блиски сарадник председника САД Доналда Трампа, позивајући на промену режима у Ирану.
Ако Србија треба да обележава дан устанка против окупације од стране Хитлерових нациста, Мусолинијевих фашиста, хрватских усташа, Бугара и Мађара, а требала би, онда за то треба одабрати неки примеренији датум
Ово антиљудско безумље није ни достојно обележено ни историјски осуђено, нити је забележено, напротив – покушава се довести до потпуне негације и заборава. Зато су овде у молитви за невине жртве хрватског геноцида учествовали потомци и поштоваоци страдања из Новог Сада, Београда, Кикинде, Козарске Дубице, Бања Луке, Љубљане… Да се злочин не заборави, и не понови…
„Упућенији“ знају да је у Љубушком била православна црква коју су Хрвати порушили 1992, као и да су љубушки Срби истребљени од Хрвата и Муслимана 1941. године. Све српско, од бебе у колевци, до стараца од 95 година, страдало је у јамама око Међугорја. Срамота је колико мало знамо о Србима у Љубушком и западној Херцеговини уопште, која је историјски донедавно била српска, али су њени становници променили прво веру, а потом прихватили хрватску народност.
Покољ је био припремљен до 22. jуна. Тога дана и претходне ноћи, на простору Чапљине и Стоца, блокирана су сва села у којима су живели Срби. Истовремено су почела хапшења Срба, старијих од 15 година, а појединачно и млађих. Хапшења су вршена под изговором спречавања могуће побуне српског народа за Видовдан.
После ових првих убистава, долази до првог, добро испланираног масовног убијања Срба, познатог као „Видовдански покољ“. Други масовни покољ који је кренуо почетком августа назива се „Илинданским“.
Објављујемо одломак из Ратног дневника команданта Треће армије, генерал-пуковника Небојше Павковића, који је објављен 2017. године под насловом „Трећа армија седамдесет осам дана у загрљају ‘Милосрдног анђела’“
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…