Како је, са свешћу да Запад користи филм и позориште као „топлог зеца“ у оквиру процедура постмодерне концлогорологије усмерене против Срба, једна Српкиња покренула уметничку контраофанизиву
Како је, са свешћу да Запад користи филм и позориште као „топлог зеца“ у оквиру процедура постмодерне концлогорологије усмерене против Срба, једна Српкиња покренула уметничку контраофанизиву
Математика је егзатна наука…, а по њој је Срба све мање. Деца се нерађају због страха од надолазећег новог дана који ова оваква тортура и нехуманост само умногостручује.
Да ли ћете баш Ви Србе и Србију докрајчити и уништити све оно што ствара и представља нове вредности?
Према југу пуца поглед на планину Козјак и брда изнад Старог Нагоричана, Сопота, Црних Влајковаца, Пелинца… Срских села која су остала у Македонији. Стара Србије. Вардарска Србија.
Срби у Рељану су љути на Зорана Станковића, чувеног патолога, који је већ годинама шеф Кординационог тела владе у Београду за југ Србије. Сви су чули за њега, али нико од наших саговорника га није видео уживо.
Заправо, и мене Баранда сваки пут из темеља помери. Био сам на разним местима, и лепим и страшним, али Баранда је несвакидашње место где човек добије вољу да се бори још више из простог разлога што породица Новаковић сваким даном то показује – борба и само борба!
Узевши у обзир овај експеримент тоталног електронског надзора наше деце, као и законе о обавезној вакцинацији наше деце, слање мајки да робијају ако неће да вакцинишу децу, пројекте одузимања наше деце од стране Државе и социјалних служби, уговоре о „продаји“ српске деце хеилиатидима, чини се да Држава хоће да преузме нашу децу, да су она Њихова роба а да ми само гајимо ту њихову робу за Њих.
То ћемо још видети – моје дете је моје а не конц-логорске Е-Државе!
Нико не зна где је сахрањена. Умрла је тихо и безначајно, смрћу Срба на Косову и Метохији. Нема насилније од природне смрти коју тек ветрови, кад засмрди леш, објаве на звона цркве спаљеног олтара и прекланог иконостаса… Није имала порода. Тек дубоки корен у земљи пренатрпаној гробовима и плитак корак на њој, где се за живота најпре спремало погребно, па свадбено рухо…
Благодарио сам Пресветој Богородици за Њене велике благослове и чудеса, које нам је послала! Испричао сам вам тек о једном од њих. За нас је његова животна промена била право чудо.
Цар Душан Силни је 1334. године из самилости уступио Дубровнику полуострво Пељешац са градом Стоном, уз симболични годишњи порез који је по уговору припао српском манастиру Светог Архангела Михаила у Јерусалиму. Када су српски монаси прогнани из Јерусалима, а српски манастир запустио пред турским пустошењем, дубровачки порез је припао Хиландару и Светом Павлу, као српским светогорским манастирима.
Трећи Рим са руског престола опет ће васкрснути!
Биће то плод захвалности и истрајности српске, милости и снаге руске, молитве и насљеђа јелинског, а жртве наше свеукупне на стази крсног и светог пута – православних, богочовјечанских стријемљења.
Мој дом је мој бољи живот. Храни ме моја земља, моја породица овде гаји сопствену храну. Подижем дивну децу којима је џунгла задње двориште. То је живот који су моји преци желели за мене и који ја желим за своју децу. Желим да мирно спавам знајући да је моја породица безбедна у нашем дому. Зато, молим вас, престаните с причом о бомбама. Запитајте се, уместо тога, зашто је Гуам и даље ваша колонија у 2017. години?
На четрнаестом по реду Копоринском сабору, који је 15. августа одржан у порти манастира Копорин код Велике Плане, и ове године сви учесници су добили плакету која носи назив „Деспотов прстен“.
Награда је добила име по легенди о несрећној љубави Деспота Стефана Лазаревића.
– Поносни смо што смо из Београда, Србије и што смо почели ни из чега. Хтели смо да будемо слободни – каже Милутиновић.
Новинар Блумберга приметио је како је Бранко у два интервјуа реч „слобода“ изговорио најмање 15 пута.
„Ако нема правде на суду, не за мене, већ за моје малолетно дете, онда ће можда јавност отворити очи, и ко зна, можда нешто и добро изроди из тога. Борим се за то дете, скоро пола свог живота, и ко је прочитао од почетка до краја, схватиће да је то тако.“
Originally posted on СРБСКИ ЖУРНАЛ:
Тог дана сам дефинитивно одлучио да дигнем сидро и одједрим у бели свет, јер сам схватио, да ако останем овде, да је само питање дана када ћу и ја…
Коментари читалаца…