Буђење из ноћне море у још ружнију стварност зна да буде незгодна ствар, али пре или касније то морамо да урадимо. Не морамо ништа, осим да умремо, рекао бих један мој другар, али док се то не деси, добри стари морал нас обавезује на то да станемо сви заједно испред лудила и да му вежемо лудачку кошуљу из које неће моћи да изађе. Због наших жена, девојака, мајки, баба, стрина, тетки. Због оних девојака које тек сада завршавају школовање или уписују факултете у нади да им будућност неће обезбедити клечање у закључаним канцеларијским собама пуним фрустрација, беса и неостварености.
Коментари читалаца…