Савез за Србију у свом програму од 30 тачака има јасан и недвосмислен став о Косову и Метохији а он гласи:
Решење статуса Косова и Метохије мора да буде у складу са Резолуцијом 1244.
Решење статуса Косова и Метохије мора да буде сагласно са Уставом Републике Србије.
Никакав референдум по питању статуса Косова и Метохије који издајничка власт у Београду мисли да организује Савез за Србију неће признати јер је он у старту антиуставан.
Српска јавност ће сазнати да договор постоји, када га Александар Вучић потпише. Иако је улога Александра Вучића у тајним противуставним преговорима са Хашимом Тачијем обелодањена у светској штампи, што је и сам Тачи потврдио, председник Србије пориче те тврдње пред српском јавношћу. Иако су обелодањени детаљи радног документа који се назива свеобухватни мировни споразум, а садржи и план разграничења, Александар Вучић тврди да такав план не постоји. ..
Пошто судови у Србији не суде по закону, оформили смо Народни суд правде, који ће, за разлику од до сада постојећих судова, стриктно примењивати важеће законе.
У вези позитивних и негативних аспеката новог Грађанског законика, у односу на српску породицу, на трибини су своје ставове изнели: др Зоран Миливојевић, као психијатар, др Миша Ђурковић (директор Института за европске студије) и др Милош Станковић (доцент Правног факултета у Београду).
Заменик помоћника државног секретара САД Метју Палмер изјавио је да „у преговорима Србије и Косова реч није о томе да ли ће да се промене границе или неће, него је реч о признању“, нагласивши и да „Косово треба да укине или суспендује таксе, јер су оне препрека за напредак у преговорима“.
Дакле, разграничење наше територије са нашом територијом. Лудо, да луђе не може бити! А при томе нити је Скупштина Србије о томе расправљала, нити је постојао неки шири разговор. Све је то председник Вучић самостално, против Устава урадио, јер ето, мора (сам) да реши проблем Косова „због будућности наше деце“ а не види несрећник да управо нашој деци узима будућност и све нас уводи у велику неизвесност опстанка наше државе.
Ако опозиција стварно нуди промене и жели довести владу националног спаса то морају бити високи интелектуалци а изнад свега треба да су патриоте. Професор такође пита зашто та опозиција ћути око Косовског питања, и опасности по Србију званој Маракешки Споразум тј. масовно насељавање миграната по територији Србије. Такође помиње и ширење НАТО алијансе и поставља питање – чему нови ИПАП споразуми? Тври да власт обмањује народ о доброј сарадњи са Русијом јер ако погледамо истини у очи, наша војска далеко више вежба са НАТО војском него са Руском војском.
У дијаспори је, колико сам анализирала, око три пута више Срба него у матици, ако узмемо у обзир исељенике и потомке у последњих стотинак година. То је око 20 милиона душа. То је велика сила. Уједињена једном идејом националног спаса, могла би све. Уз помоћ Божју.
Где су сада феминисткиње да протестују против реалних репресија над овим женама? Нема их нигде. То је и разумљиво, јер се феминисткиње боре за „женска права” само онда када том борбом могу да науде мушкарцима.
Поштована госпођо Гојковић, крајем новембра 2018. смо случајно (!) сазнали да сте поднели Народној Скупштини предлог да се по хитном поступку усвоји Закон о радијационој и нуклеарној сигурности и безбедности Приликом доношења овог Закона прекршена је процедура, јер посланицима није речено да није било никакве, нити јавне нити тајне расправе. Чији је то Закон и у чије је име писан, то ни до данас није јасно!
„Власт у Србији тврди да договор није близу, што апсолутно није истина. Само ће у једном тренутку започети медијски блицкриг и врло бруталан перформанс у којем би могли да избију немири на Косову и Метохији, који би се онда зауставили, а потом поново отворио процес чији циљ није ново преговарање, него само да се објави оно што је већ иза затворених врата усаглашено“, оценио је Јеремић.
Да ли је нормално да друге мајке равнодушно кажу – али она је по закону осуђена? Не господо законодавци, не господо судије, не госпође мајке (да, то се могло чути и од неких „образованих“ мајки) – то не само да није нормално, већ је то сулудо, бездушно богоборачко дело које крши Божији морални закон и за свако морално биће тај закон мора бити изнад сатанских закона који нам се намећу са содомског Запада.Све то је могуће у друштву које негује школу без Бога, политику без поштења и војску без родољуба, како то дивно описа србски златоусти владика Николај.
Разграничење значи фино повлачење граничних линија између две државе („прецизно“), када та граница већ постоји, тј. две државе је међусобно признају. Циљ ове међудржане операције јесте да се избегну гранични спорови, а у конкретном случају будући спорови између „Србије и Косова“.У томе је садржана сва препреденост Вучићеве издаје, велика превара која треба да се покаже тек на крају када се потпише признање сецесије Косова. Данас је у текућем политичком језику још увек у употреби манипулативни сурогат те преваре – разграничење „Срба и Албанаца“.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…