Волео бих да ме Вучић демантује, да се ово у наредним месецима не деси шта сам најавио, да поништи Бриселски споразум, да врати институције Републике Србије на КиМ и за почетак, у оквиру резолуције 1244, заштити српски народ и наше светиње.
На војној вежби на Пасуљанским ливадама примећено је, поново сте носили црну униформу, непознате намене и порекла, коју не препознају прописи Војске Србије, нити закони ове земље.
Престаните, аман да брукате славну српску униформу! Униформа српског војника натопљена је крвљу наших славних предака од Косова, преко Дрине и Цера до Паштрика и Кошара.
Треба ли, после свега, да мирно, филозофски прихватимо тезу да пожаре треба сад да гасе дојучерашњи запенушани заговорници хапсбуршке подметачине о „Великој Србији“ који су преко ноћи постали исто тако запенушани безалтернативни еуропејци и новопечени протестанти, чији је врхунац „пркоса“ и „храбрости“ једнострано грађење „институције“ (ЗСО) по „законима“ тзв. Косова, творевине коју они (сад) систематски називају терористичком, бандитском и/или лажном државом?
„Ми преко овога нећемо да пређемо.“ Има ли још кога да у ово верује. Има ли кога да му било шта верује. Каква је то земља у којој народ не може да верује „председнику“? Каква будућност чека ту земљу, и тај народ? Ово су озбиљна питања која, навикнути на свакодневне његове лажи, пренебрегавамо.
Народе, више немамо прво да препуштамо своју и судбину своје деце издајницима, ма како се они звали. Слобода је у рукама сваког од нас, нико нам је неће уручити као поклон, сами се за њу морамо изборити. Сад више немамо право да кажемо да нисмо знали.
Политичка ситуација у држави је знатно урушавала друштвено окружење, социјални статус и сигурност грађана…
Борба за праведно решење корисника банкарских кредита ипак не престаје, а повреда свих закона је толико очигледна, несразмера је толико очигледна и начин на који су кредити пласирани, па је извесно да се у Србији може слободно пресудити банкама, као и земљама у окружењу
Филм је настао на стручној екскурзији ужичких гимназијалаца, која је трајала од 8. до 14.октобра 2017. године. Искрено, дечије чисто, надахнуто осмишљен филм о местима, људима и догађајима из историје србског народа може заиста да буде пример како се школско градиво може научити и на неки другачији, много пријатнији, занимљивији начин.
Примат самолегитимизације нације као нулте идеологије мора почивати на уверењу о неопходности политичке и економске суверености у односу на било какву спољашњу силу или на међународни финансијски капитал
– Независна истрага на сваком случају сумње у отмицу беба и деце на и по рођењу као и мере и активности у циљу спречавања предложеног беспотребног срамног и увредљивог Закона укључујући сва средства као и протест испред Владе и Скупштине Србије.
Тек када схватимо да не морамо ништа, схватићемо шта морамо. А када најзад почнемо да радимо оно што морамо, уместо онога што нам је суђено, зацртано и „индикативно орочено“, приметићемо да мноштво нерешивих проблема уопште није нерешиво. И да се већина непоправљивих грешка из прошлости, додуше, не може изменити, али се може исправити. А оне које се не могу исправити, могу нас научити како да их не поновимо. За то је потребно да поштујемо прошлост, да не фетишизујемо будућност, и, што је најважније, да се у садашњости одлучно оканемо јавашлука.
Посланици Скупштине Србије указали су на данашњој седници, на којој се разматра сет закона из области образовања, да у неким деловима Србије нема довољно школа, да многа деца немају новац за ужину, али се расправљало и о увођењу дигиталних уџбеника и цени књига. Посланици дискутују о сету просветних закона и о закону о електронској управи.
Не могу да наставим даље са писањем јер сам поражен чињеницом да постоје људи који могу бити гори и од оних најгорих какви јесу поменути „интелектуалци српске листе из СНС-а”!
И питања и одговори отварају или затварају многа врата. Ипак, поступци одређују суштину човека.
Зато, ако живим у времену када се не поштује ништа, знам да ми остаје да поштујем себе!
Исувише сам ситан и небитан да утичем на глобално, али сам итекако способан да се са сваким изазовом изборим самостално.
Вучић има путо тога што жели да сакрије, јер својим изјавама и потезима запао у контрадикторност. Такође треба имати у виду да би и Скупштина Србије требало да се суочи са чињеницом да је изгласала Бриселске споразуме, чије горке плодове сада жањемо – каже Марко Јакшић.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…