Представници тзв. Српске листе, филијале Вучићеве Српске напредне странке, врше притисак и на власнике приватних предузећа са захтевом да финансијски „помогну“ организаторе митинга, као и да принуде своје раднике да присуствују Вучићевом „антигазиместанском“ спектаклу.
И све то држава ради о трошку пореских обвезника – приде их и малтретира – а заузврат има само 32 одсто власништва у Београду на води. Било би лепо када би неко све те трошкове ставио на папир и грађанима положио рачуне. Не верујем да би многи били срећни кад виде како држава газдује јавним добрима зарад потреба једне приватне фирме.
-Већ 48 сати смо на крову тражећи да се двојици ратних ветерана после пет година укључи струја да не би децу купали из тигања загревајући воду на шпорету. То је био наш захтев и пре десетак дана и тек када смо пробили шаке ексерима обећано је да ће им се помоћи. Међутим, не само што су нас тада слагали, већ нас и даље лажу. Наш штрајк глађу није политички, већ искључиво због свих погинулих бораца и њихових породица, као и због свих ратних војних инвалида и ветерана који су сада грађани другог реда, а нису бежали, већ су бранили државу. – каже Брадић.
Јеловник оних који живе од минималца, према статистици, требало би да се заснива на кромпиру, купусу, пасуљу и парадајзу, јер је тих намирница у корпи највише. Има и воћа, али доминирају јабуке, са пет килограма месечно, а потрошачима следује, у најбољем случају, и по један лимун.
Србија је за политичаре земља дембелија. Док народ чека обећану повишицу плата и пензија, посланицима је секира упала у мед, јер са све мање радних дана све више зарађују. Нарeдне године им се смеши невероватна повишица која премашује 300 одсто, па ће уместо основне плате од 70.000 динара примати између 200.000 и 250.000 динара, (1.700 – 2.100 евра) што је пет просечних српских плата и више од 10 пензија.
Зграда Дома ратних војних инвалида Србије у самом центру Београда, чија је процењена вредност око седам милиона евра, ускоро би могла да буде отета, а затим продата за много већу суму, тврди за „Вести“ Душан Вукојевић Марс, потпредседник Удружења ратних војних и мирнодопских инвалида Србије (УРМВИ).
Десет дана уочи славе Успења пресвете Богородице, коју расељени Ђаковчани обележавају у родном месту, поједине невладине организације и чланови покрета Самоопредељење покренули су кампању против Срба. У центру града излепљене су слике Срба који о празницима обилазе своје огњиште, уз натпис „Затвор за српске криминалце“.
Грчкој нису украли само привреду, него и суверенитет државе. Грчка не може бити суверена држава под палицом Европске уније и ММФ-а.
Грчки народ је издала Ципрасова влада. Грци су могли да се подигну и силом сруше владу која их продаје западним банкарима. Али нису. Ћутке су трпели и трпе сопствено уништавање. У суштини, грчки народ је извршио масовно самоубиство.
Како ће се завршити овај „ћирилицагејт“ у Србији уопште није извесно. Другосрбијански аутошовинисти, за које сви знамо да суверено владају српском културом и медијима, толико мрзе ћирилицу да тешко да ће дозволити њен озбиљнији повратак у јавни простор
Нема документа – као најгори роб, нема слободу кретања – као у затвору, нема своје медије – све окупирано и про СНС, нема решења… али трпи и седи у свом дому.
Сада им поврх свега кажеш да ћеш да их разграничиш са Србијом за коју су они умирали 20 година? То је нешто што неће да поднесу.
Децу у кампове шаље родитељска љубав, примају их пожртвовани васпитачи, а истерују полицијске рације и мржња Блица. Свако ће се определити по својој нарави, а ја бих волео да у Србији постоје стотине дечијих кампова, и бар један са двадесетомилиметарским топом.
Најпре су нам укинули Одбрану и заштиту; затим су нам отопили оружје; онда су укинули војску, распродали касарне. Потом су отворили границе. Донели су Закон о застави. И треба регулисати које, какве и чије заставе могу и смеју да се вијоре у нашој земљи. У неким деловима Србије српска застава не само да се не да видети, већ њено ношење носи озбиљан ризик.
Патриотски омладински камп на Златибору експресно је затворен у четвртак увече после низа негативних натписа у српској штампи, али и региону. Према речима министра полиције, Небојше Стефановића, камп је затворен због „могуће […]
Ако контролисани медији и објаве неку критичку изјаву Вучићевих политичких противника, њу ће обично скоро потпуно прекрити вишеструко опширнији коментар препун оптужби против онога ко се дрзнуо не само да мисли друкчије од његовог величанства, већ и да то саопшти јавности
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…