Молимо се, браћо и сестре, драгоме Богу да се смилује на српски народ да не залутамо, и ако нас неко заводи да му кажемо да то нема право ни по Богу ни по Светом Сави, да то нема право ни по канонима наше Цркве, да то нема право ни по своме звању ни по своме чину. А ви будите поносни, не горди зато што сте светосавци, зато што нас прогоне, зато што нас нападају, јер никада нико ко је бољи не напада горега, него ко је гори напада бољега
„Да бисмо разумели оно што се данас дешава морамо се вратити у дубљу прошлост. Да, заиста, Ватикан нам је увек и свагда био апсолутни непријатељ, и није било ниједног тренутка у нашој историји да он то своје непријатељство није показао.“
Телевизија је створила нову врсту човека – homo medium – човека са истрошеним нервним системом од непрекидне представе пред очима, као од непрекидног пијанства, човека душевног распада, који не може да постави границе и филтер спољашњој информацији, па је усваја, такорећи, у сировом стању – некритички, неразлучно, једном нижом механичком свешћу. Разумска свест се при томе иступљује, стваралачке силе слабе
Умјесто да на Светог Јована Крститеља служи литургију у неком од древних херцеговачких манастира, што су радили сви православни епископи до сада, недостојни бискуп Григорије издао је и продао своју вјеру за вечеру, и са дубровачким бискупом Узинићем служио мису у дубровачкој катедрали Велике Госпе!? Поред бискупа Григорија, на екуменској миси у дубровачкој катедрали били су и његов секретар Мирослав Бошковић, те свештеници дубровачке парохије Владан Перишић и Стево Ковачевић, који је недавно служио помен усташама на острву Дакса поред Дубровника.
У овој епизоди:
– Богојављење (06:10)
– Свети Владика Николај: О Календару (11:52)
– О Грегоријанском и Јулијанском календару (18:37)
– Занимљивости о календарима (26:49)
– Одлазак (33:41)
Дивијево је мој ДОМ! Тамо не идем, тамо се враћам, а сваки дан на другом месту је увежбавање корака за Свету Канавку! Доживети Дивијево је доживети Русију – Трећи Рим! За православне хришћане једно од најважнијих светиња сада и светиња последњих времена.
Трибина ће се одржати у сали Скупштине града Чачка, 21. јануара 2018.г. са почетком у 14 часова. Предавач је хорепископ новобрдски и панонски Господин Максим.
Тужиоци, безбедњаци, истражиоци свих претходних година затварали су и очи и уши, не само на верско „учење“ ратног војсковође. Већ и на спорадична упозорења како је џамија из које мржњу шири, стециште радикалних исламиста и центар вехабијског учења. Одћутали су и чињеницу да је џамија Краља Фахда екстериторијални део БиХ под патронатом Саудијске Арабије! Да ли је онда Мудерисова патологија – заједнички пројекат Исламске заједнице, саудијских ментора и дела радикализованог Сарајева!? И шта је следеће из богатог Мудерисовог опуса?
Пишући о тој разједињености кроз многобројне партије, заокупљене једино личним интересима и освајању власти, очувајући се на њој под свакојаким погубним по Србе и Српство условима и уценама, са тугом морам рећи да та карактеристика нашег недефинисаног националног бића, траје до дана данашњег, са најтрагичнијим последицама, које брзо заборављамо и преко њих прелазимо, као да се ништа није десило.
Јустиново Ти си чадо,
Сад Те брига шта је било,
Данас Ти је римски папа,
Закржљало плућно крило!
Све је ово лепо и охрабрујуће. Да останемо при томе, па да нас Бог види. Али, срца наша морају бити истинита. И Господ нас неће презрети и одбацити.
Христос се роди, Срби, народе косовски!
Када се Господ Исус родио од Свете Дјеве,
све је блистало у светлости: Пастири
су свирали, Мудраци су хитали на
поклоњење, Анђели су појали;
а Ирод се узнемирио, јер се
у телу јавио Бог, Спас Душа наших.
(Стихира на Господи возвах…)
Нека нам Свети Старозаветни Оци и Праоци и Света Преподобна Мученица Евгенија, коју такође данас славимо, која је радосно пострадала за Христа, била узорна и света монахиња, нека би они сви помагали свима нама да и ми приморавамо себе на свако еванђелско добро, приморавамо себе на сваку еванђелску врлину, и тако заслужимо Царство Небеско у коме, дај Боже, да са Свима Светима, и данашњим Светитељима, славимо Чудесног и Јединог Господа Христа, Коме нека је слава и част, сада и увек и кроза све векове.
Поводом две године од упокојења протојереја др Жарка Гавриловића (10. 4. 1933 – 1. 1. 2016) доносимо одломак из његових необјављених „Лирских записа“
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…