Најезда „сумњиво доквалификованих“ режимских „скакаваца“ у нашем политичком и парламентарном животу поприњава забрињавајуће размере. Скупштинске клупе, али што је још „стравичније“, и врхунске државничке функције, и министарске фотеље су данас, више него икада пре, препуне оних- који не само што немају дана стварног радног (или чак и „животног искуства“), него је сада ту новокомповану политичку буржоазију спопала и права „титуломанијска“ пошаст…

Вучић је негирао оптужбе бечког „Стандарда“- како он има већ доказану криминално-политичку прошлост, када је као министар информисања у бившој Југославији званично цензурисао медије, нагласивши да је због своје мрачне „националистичко-стаљинистичке“ прошлости примио све другарске критике, јавно се покајао, и признао да је „јео лајна“ и да неће више никад.. И да зна да су му другови још тада опростили, али да му ипак не верују, и да због тога мора да у свакој влади држи оног малог дебелог Дачића (а.к.а. „коферче“) иако му је лично веома „дегутантан“…

„Вучић је током рекордних поплава својим шоу-наступима и ауторитарним понашањем, које су нон-стоп пратиле телевизијске камере „сејао панику, збуњивао власти и појачавао хаос“, пише немачка штампа. Тагесцајтунг из Берлина пише да власти у Србији, кандидату за Европску унију, посежу за цензуром као у „своја најгора времена“.“