„Две диверзантско-извиђачке групе (кијевске хунте) су оперисале на територији ДПР. Ми смо ликвидирали обе групе у Мариновки и Јаленовки. Били су опремљени тешким наоружањем,“- додао је Лиагин…

Марти наставља следећим речима: „Не може и не сме да постоји једна правда за победнике, и друга за губитнике. Где год да се деси конфликт, сви криминалци морају да буду кривично гоњени и суђени за своје злочине, било којој страни да припадају и без обзира коју политичку улогу имају.“

2005. амбасадор Негропонте постаје шеф „Директората националне обавештајне агенције“ (НСА) САД. У том својству и у сарадњи са САД Националним Обавештајним Саветом и „CIA“ припрема план за дестабилизацију Ирана и Пакистана, који је цинично назвао ‘’Пропала Југославија’’. Следеће године, пакистански Сенатски комитет за одбрану износи доказе о умешаности британске тајне службе у горњи пројекат. Докази потврђују британско/америчке планове за подршку сепаратистичком покрету у Балокистану, региону између Пакистана, Ирана и Афганистана. Запањујућа је сличност у терминологији која се овде користи – са оном претходно коришћеном на Косову.

На том састанку је посебно наглашена потреба да Срби као независан и доминантан народ на Балкану, морају да се маргинализују и ставе под америчку доминацију, тако да више никада не буду сметња америчком хегемонизму у том делу света, као и да на територији Србије мора да се успостави трајно америчко војно присуство

Једна ствар је сигурна, канадска амбивалентна политика у прошлости, где су у прошлости отворено подржавали „једне муслимане“ (ми у Србији знамо да је канадска држава, заједно са другим чланицама НАТО, отворено подржавала исламске терористе на Балкану) а бомбардовали „друге“- сада се државницима са Капитол Хила (попурног назива за канадски парламент) обија о главу…

„Издајнички дијалог је сада нормална ствар, мада није историјска, јер нас Бранковића је одувек било“, рекао је министар спољних послова Србије, присећајући се времена када је и само руковање са сепаратистом и терористом Тачијем представљало очигледну издају- мада је њему лично то много пријало, јер су га „бриселци“ увек после таквих издајничких потеза добро хранили и појили, а у његове кесе без дна, долевали евриће…

Герминал Чивиков овде посебно указује на једну упадљиву аномалију која је уведена у званична хашка документа, а то је: да је наводно Ердемовићев тим ликвидирао 1,200 муслиманских заробљеника, и то у групама од по десет људи, у временском термину од пет сати, што би практично значило да за је за ликвидацију сваке групе било дозвољено мање од три минута- укључујући њихово извођење из аутобуса, одвођење на место стрељања, њихово стрељање, проверу да ли су ликвидирани и уклањање лешева (једном речју „научна фантастика“)…