Александар Вучић, жрец окрутне религије капитализма, води Србију у пропаст, на крвави олтар златног телета, не штедећи не само ближње, него ни своју сопствену душу. Зато га треба жалити и молити се Богу за његово покајање, али борећи се против зала које доноси његов тип владавине – кловнократија у служби лажног бога Мамона
Ако све то знамо, треба добро да размислимо да ли свој улазак у неопаганску ЕУ хоћемо да платимо данком у крви. Ако не желимо да случај породице Тркуља постане наша свекодневица, потрудимо се да се укључимо у борбу за истинска људска права, бранећи, између осталог, њихово хришћанско утемељење.
Митрополит почајевски Владимир са братијом није услишен, иако је тражио да РПЦ изађе из Светског савета „цркава“. Тај излазак би био истинско сведочење постхришћанском Западу да постмодерни паганизам и вера у Христа нису никако спојиви. На жалост, екуменисти су, као и много пута до сада, ово спречили.
Дакле, памет у главу и Христа у срце. Нема никакве потребе да журимо у трулеж Европе који за себе тврди да је прва и последња Европа. Једну Европску Унију смо имали – звала се Социјалистичка Федеративна Република Југославија, била је интегрисана више но што ће бриселска творевина икад бити, имала је и свој културни и привредни простор, и комунизам и екуменизам – и распала се, у крви и ужасу. А зашто? Зато што је, по Светом Николају Жичком, била „пркос Богу и Светоме Сави“. Хоћемо ли, журећи у Европу без Христа, а са „намесником Христовим“ у Риму, опет да пркосимо Богу и Светом Сави? Ако хоћемо, онда је наш нестанак неминован. И нико, па ни Бог, Који нам је дао слободу да бирамо, неће моћи да нам помогне и спасе нас од нас самих.
Сада и овде, свим силама, свом вером, свом надом и свом љубављу за коју смо способни, устанимо у одбрану породице Тркуља и свих породица Србије. Нема изговора, нема одступања! Сви смо ми породица Тркуља! Обавештавајмо јавност, шаљимо петиције, протестујмо код народних посланика из нашег краја без обзира којој партији припадају! Качимо причу о отимању деце на Интернет, трудимо се да нам не прође дан да нисмо учинили нешто за оне који су на удару новог нацизма, маскираног у причу о људским правима и ЕУ интеграцијама!
За време Другог светског рата, многи обични Срби Стаљина су доживљавали као руског цара, а Титова пропаганда је, да би придобила нове борце, по Босни ширила гласине како се краљ Петар жени Стаљиновом ћерком Светланом. Тито је 1948. годину искористио не толико за обрачун са Џугашвилијем, колико за борбу против србске русофилије.
Ипак, љубав између два братска народа остала је и остаће док год будемо ишли путем предака, који су знали да је јединство нашег духа трајно и утемељено на Христу и Његовим вечним вредностима.
Остала нам је само борба, борба и борба. Пре свега, борба за знање о томе шта се збива и какви су циљеви реформатора, а одмах затим и борба да се систем промени и врати у стање у коме може да функционише. А борба неће бити лака, и можда ће они који бране школу од неолибералних уништитеља бити поражени.
Није случајно да новине члана групе Билдерберг, Рингијера, у Србији стално праве панику о страшним епидемијама богиња и других болести на Балкану, а воде и хајку против родитеља који, без вере у глобалистичку здравствену заштиту, не желе да вакцинишу своју децу.
Ако све ово знамо (а зна свако ко то жели да зна), остаје нам да се боримо за Србију над којом биополитика неће имати власт. Јер, да поновимо Фукоа – биополитика је неолиберализам.
Заједница Новомученика Руских се састоји од представника свих занимања и сталежа Русије – почевши од времена Цара-мученика, па све до последњег путујућег боготражитеља, најбоље деце Русије. На њих су руку дигли они који су на свету хтели рај, али рај без Христа и рај против Христа, који се претворио у пакао.
Узимање ДНК информација је веома лако и ненаметљиво – може се узети чак и преко коришћене чаше. Зато прикупљање ДНК података спада у корпус такозваних нових видова надзора или, прецизније, био-надзор. Особа од које се то узима често неће бити ни свесна да је њен ДНК профил негде похрањен. Стога је важно законски одредити најстроже казне за злоупотребе ако некоме падне на памет да волунтаристички прави приватне базе ДНК података.
Наивчине, опијене ријалитијима, таблоидима и причама Великог Господара Протестантског Преумљења, трпе ту врсту понижења у Србији претвореној у најмрачнију кафанску рупу.
Нажалост, ово што се у Србији око просвете дешава последњих двадесетак година, део је глобалног процеса урушавања националних и државних система образовања у оквиру Новог светског поретка. Проблеми које имамо ми са ПЕПСИ реформама, смањењем нивоа образованости ученика, „школи по мери ђака“, снижавањем дисциплине, повећањем насиља, обесправљивањем наставника, присутни су у мањој или већој мери у многим високоразвијеним државама тзв. Запада.
Узевши у обзир овај експеримент тоталног електронског надзора наше деце, као и законе о обавезној вакцинацији наше деце, слање мајки да робијају ако неће да вакцинишу децу, пројекте одузимања наше деце од стране Државе и социјалних служби, уговоре о „продаји“ српске деце хеилиатидима, чини се да Држава хоће да преузме нашу децу, да су она Њихова роба а да ми само гајимо ту њихову робу за Њих.
То ћемо још видети – моје дете је моје а не конц-логорске Е-Државе!
Издајом Косова не издајемо само део свог народа и државне територије, већ издајемо све што је у историји Срба било „свето и честито”, све наше претке који су уместо света изабрали светост.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…