Списак од 127 логора за Србе у БиХ, које до сада још нико није помињао, нити је ко за злочине у њима оптужен, предат је у уторак у руке главном тужиоцу Хашког трибунала Сержу Брамерцу.
Списак од 127 логора за Србе у БиХ, које до сада још нико није помињао, нити је ко за злочине у њима оптужен, предат је у уторак у руке главном тужиоцу Хашког трибунала Сержу Брамерцу.
Тај немерљиво већи и континуирани раст значаја српске државе у годинама и деценијама пред нама, довешће до раста самопоуздања самог народа и повећања националног консензуса што ће временом (наравно ако будемо имали праве државнике на челу и косензус и фокус елита и народа) сигурно омогућити да се бар делом исправе историјске грешке и неправде над нашим народом и на правилан и коначан начин реши српско национално питање.
Обавезу служења у резервном саставу имају војни обвезници који су одслужили војни рок, или регулисали ту обавезу на други начин и жене војни обвезници које се воде у евиденцији.
Ако кажете да је то „ван памети“ потпуно сте у праву, прочитајте како и зашто се све догађа, а само је требало контролисати банке да раде по закону који постоји…
Значи, РЕШЕЊЕ ЈЕ У ПРИМЕНИ ВЕЋ ПОСТОЈЕЋЕГ ЗАКОНА – натерати банке, домаће и стране, као и Фонд за развој да ПОСТУПАЈУ ПО ЗАКОНУ…
Накнада за обраду кредита је типична злоупотреба јаче стране у уговору. То је банкарски посао који би банка свакако морала да уради. Доказ за то је да се и онима којима није одобрен кредит такође уради обрада, али им се то не наплати, док су они којима је кредит одобрен кажњени провизијом
У најкраћем, претплатници те „наше“ мобилне телефоније (а то су практично сви Срби са севера Косова и Метохије), морају сада склопити нове уговоре са том Телекомовом „ћерком фирмом“, која, је ли, ради по косовским законима. А да би могли потписати уговоре, потребна им је лична карта издата од приштинских власти – а да би добили ту личну карту потребно је да имају држављанство „Косова“. И ту се круг затвара. Дакле, да би могли остати корисници „своје“, тј. наше, српске мобилне телефоније, од наших сународника се тражи да се морају одрећи српског држављанства и интегрисати у правни систем „Косова“, чему су се иначе годинама противили и доскора успешно одолевали.
Куповином књиге и њеним читањем обогатили сте себе за једно сложено и важно животно искуство које, на срећу, нисте морали да проживите, а тиме сте и помогли једној мајци да преживи овај сурови реални свакодневни живот у Србији са својом дечицом данас…
Сврха стварања ратне зоне била би пресецање Пута свиле и ометање офанзивног економског продора Кине у Европу. У ствари, ометање овог пројекта јесте стратегијски интерес САД, па је сасвим реално очекивати да ће САД покушати то да спрече. Наш проблем је што би то могло већим делом да се спроводи баш преко наших леђа. Ипак, треба имати у виду да ће у тим покушајима имати јаке противнике, Русију и Кину.
Разне организације које воде и финансирају пројекте са посебним погледом на свет и односе међу људима, не одустају лако од испуњавања оваквих и сличних идеја. Порази их не обесхрабрују. Ако су изгубили битку, верују да нису изгубили рат. И док има изгледа да ће га добити, они не одустају. Знају да се упорност често исплати. Као што се исплатила и онима који су се изборили за право да их чува српска полиција док парадама исказују свој понос.
НЕЗАДОВОЉНИ сумом коју добијају из касе Србије, Национални савет Албанаца тужио је државу Управном суду у Београду. Њихов председник Јонуз Муслију, који се недавно придружио претњама из Тиране и Приштине око стварања „велике Албаније“, спрема и писмо чланицама ЕУ и суду у Стразбуру како би се пожалио на „дискриминацију“.
Министар просвете се налази пред јасним и једноставним избором или да у складу са владавином права смени функционере Министарства који су тешко повредили једно основно људско право или да буде заштитник једне привилеговане групе и тиме пошаље поруку јавности да је у Србији дозвољено да се некажњиво угрожавају права родитеља.
– Усред Београда присуствоваћемо још једној у низу сличних и срамних прослава и догађаја које константно спроводимо у корист наше штете – сматра уметник. – Уместо да нас је срам, ми ћемо, дакле уз музику, иначе изванредног Црногорског симфонијског оркестра, клицати успешном цепању браће на две државе!
Да, руски председник и када свира клавир уме да пошаље политичку поруку. Не мора да урла, прети, држи конференције за штампу. Политику говори музиком.
У петак у 14 часова се окупљамо испред цркве Светог Марка у Београду и крећемо пут министарства и Владе са нашим захтевима. Сви заинтересовани нам се могу придружити. Из Чајетине креће десет аутобуса.
Рецимо НЕ дискриминацији!
Коментари читалаца…