Србија у свом највећем обиму и броју била је средином 14. века, док је у Призрену столовао Цар Душан Силни из династије Немањића… од Саве и Дунава, на три средоземна мора: Јадранско, Јонско и Егејско…
Србија у свом највећем обиму и броју била је средином 14. века, док је у Призрену столовао Цар Душан Силни из династије Немањића… од Саве и Дунава, на три средоземна мора: Јадранско, Јонско и Егејско…
Ко контролише информације и радна мјеста, дакле, мозак и стомак, тај управља демократским процесом зарад своје добити. Ко њему није подобан, томе ће путеви ка власти и срећи бити отежани или сасвим затворени контролом над мозгом и стомаком потрошача демократије, тј. бирача. Тај ће изгубити на аудицији или се неће ни квалификовати.
Три страха Европе, а само једна Србија. Вреди ли спасавати Брисел од њега самог?
Проф. др Бранислав Ристивојевић, редовни професор Правног факултета у Новом Саду је за часопис “CRIMEN”, објавио први део истоименог научног рада чији закључни део (због обима рада) објављујемо захваљујући љубазности аутора.
Он, католицизам, давно мисли да је изнад човјечанства. Све досад он је блудничио са моћницима земаљским, и надао се у њих до последњег часа. Но, сад се коначно приближио тај час, по свему судећи, и римски католицизам ће напустити земаљске моћнике, у то нема сумње – а они су га уосталом већ одавно издали у Европи и повели против њега општу хајку која је сада, особито у наше вријеме, постала све организованија.
Ово је опасан преседан да се полицијском репресијом часни војници хапсе само што су у свом стану, затражили увид у спискове где се налазе имена њихових породица. Постављамо више него логично питање ко се насилнички понаша у овом догађају да ли они који узнемиравају грађане или они који тако нешто не дозвољавају и бране своје породице.
То су људи који не би знали шта ће са собом да није „национализма“. Не би знали како другачије да зарађују, јер су ретко способни за било шта. То су разне чеде, кандићке, милићке, теофили, јакшићи, давиди, басаре, коракси, кесићи, сергеји и сличне појаве које би у свакој земљи подсмехом биле гурнуте на маргину друштва, а који су у Србији свеприсутни…
У колонијалној Србији је сасвим нормално да странци имају шест пута већу плату од нас, и у њој је „cool” да се сат гледања у магарца плати 80.000 евра.
Политичке последице Мектићевог отвореног признања о томе како он и политички миље коме припада гледају на Сребреницу тешко је преувеличати. У његовим речима препознају се све главне тематске компоненте западног наратива помоћу којег се води систематски морални и политички рат против српског народа.
Мигрантска рута преко Балкана, која је само делом привремено примирена споразумом Турске и Брисела, представља посебну опасност за земље у региону, посебно Србију чије руководство у том правцу је врло кооперативно са врхом ЕУ, те могу да нас задесе озбиљне последице мигрантског таласа.
Немојте да вас лажу да је то прошлост која наводно кочи будућност и о којој не треба да се прича. Да је то тема за наводне мрачњаке, мрзитеље и ретроградне снаге које некога желе да врате у прошлост. То је управо јако битно за будућност, јер у тој прошлости ћете пронаћи одговоре на многа питања и смернице за будућност.
Изложба о Јасеновцу је наручена и одобрена од стране битних светских играча не да би се исправила историјска неправда према жртвама усташког режима НДХ, већ да би данашњи хрватски режим био натеран да под хитно позове Вучића и „србијанске“ лезбократе на разговор у Загреб како би се отпочело са новим планом вођења српске политике из западних центара моћи, а све са идејом одвајања Србије од своје прошлости, своје историје, цивилизације и културе и разуме се од Русије!
Приштински лист „Коха диторе“ пише да је „Европска унија издала Косово“, јер је остала неутрална у односу на његов статус, иако су преговори о проглашавању косовске независности, како наводи, обављени у сарадњи са међународном заједницом и прилагођени ЕУ.
А теза да без Ратка Младића у српској Босни једноставно не би остало Срба (као што их је јако мало остало у српској покрајини Косово и Метохија) постала је већ аксиома коју, изгледа, чак ни непријатељи не покушавају више да негирају. Одсада ће и име, и рад, и реч генерала Ратка Младића живети вечито – све док буду живели Срби Републике Српске!
Коментари читалаца…