Морамо да учинимо све у нашој моћи да постанемо лични узор за све око нас. Прво за за наше најближе, па за комшије, суграђане, па онда и за оне који су до јуче „били ми“, али то више не желе да буду. То ћемо постићи самоизграђивањем, људскошћу, образовањем , поштењем, несебичношћу,,,, дакле личним моралним и духовним примером. А шта ће нам бољи пример (и идол) од примера са почетка ове приче, од брата Владимира који је својим скромним ликом и небеском симболиком „осветлио“ нашу јучерашњу победничку параду.