СТЕФАНОВ ПОРТРЕТ СА КРАЉЕВСКОМ КРУНОМ НА ГЛАВИ НАЛАЗИ СЕ У БОГОРОДИЦИ ЉЕВИШКОЈ После крунисања великог жупана Стефана Немањића за Првовенчаног Краља Српског, 20. маја 1221. у Жичи, преко стематогириона је досликана куполаста […]
Емисија „Инфоратници против НСП“
Гости: Миодраг Зарковић и Горан Лучић
Аутор и водитељ: Биљана Ђоровић
Зоран Миливојевић: Мора се трагати за узроцима а не за последицама насиља које потреса Србију (видео)
Од уласка у НАТО промијенили су се приоритети, тако да би питање било зашто они не зову НАТО да гаси, пошто су нас све вријеме убјеђивали, када је требало да нас угурају у НАТО, да то није ништа страшно, да ће нам НАТО помагати, углавном приликом елементарних непогода, па дакле и пожара, а ево као што видите, од тога нема ништа.
Покушавајући да Србима са Косова и Метохије утерају страх у кости како би придобили макар нечију подршку, Вучићеви јуришници су током кампање за последње сепаратисичке изборе на сав глас истицали како „једино Српска“ може да спречи оснивање такозване „војске Косова“ као једне од највећих пошасти. Заправо, и нису много слагали, бар не у суштини.
Рекли су да могу, али не и да ће то урадити. А да ли ће? Не, наравно да неће…
ЕУ је у предности јер поседује новац и моћ. Срби су у лошијем положају јер у својим редовима имају оне који би за новац и моћ издали не само све своје него и саме себе. Да им душу затраже продали би је за дневницу најамног радника и то половину од минималне. Све то би представили као свој лични успех. И то је „квака“ којом се отварају врата пропасти кроз која дува хладни германски северац.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ позиву Алексанадра Вучића за унутарсрпски дијалог се неће одазвати. Неће, из разлога јер Народни покрет „Отаџбина“ добро зна да је председник Србије већ одлучио да КиМ више није Србија и не жели да буде политички декор у косовској издаји.
Нови устав би у садашњим околностима Србији засигурно донео, када је у питању територијална организација власти, брисање Косова и Метохије из уставно-правног поретка и регионализацију остатка Србије.
У јесен 1986. Покрајински секретаријат за здравље и социјалну политику САП Косова организовано је приступио УНИШТАВАЊУ огромног архива у вези са прихватањем и тзв. „интеграцијом“ емиграната из НСР Албаније. (!) Поједине делове овог архива сачували су од претварања у „секундарне сировине“ и пепео неки од оних људи чији су се потписи, непуне две године касније, нашли на Петицији 50.509 Срба и Црногораца с Косова која је достављена Скупштинама Србије и СФРЈ (о зулумима, прогонима, убиствима и сл. које су над њима чинили Албанци).
Срби који живе на КиМ не сматрају себе никаквом заједницом већ припадницима већинског српског народа који тренутно живи под окупацијом. А што се тиче Вучићеве политике и односа према КиМ, он се ни у чему не разликује од политика предходних Влада од 5. октобра на овамо, јер је све њих Запад уствари и довео да помажу у стварању некакве нове државе у јужној српској покрајини.
Роман који је објављен у правом тренутку, са циљем и намером да се сваки читалац замисли и добро размисли, како о прочитаном, тако и о свему што га окружује, да би се нашла снага и воља да у садашњем свету превлада добро над злим.
На Видовдан 28. јуна у препуној сали јагодинске гимназије одржана је трибина „Косовски завет“ на којој је говорио један од најбољих српских историчара средње генерације проф. др Милош Ковић. Трибину је организовала СПЦ општина јагодинска и Српска омладинска културна организација „СОКО“.
Шта би се десило, да су улоге биле замењене, да су србски мотористи напали муслимана? Може се само замислити каква би се страшна медијска хајка створила, а овако када је Србин жртва то се не сме ни поменути. Просто је невероватно, да нико није био заинтересован да објави вест о наведеном инциденту, што потврђује колико нам је заиста стало да истина о Србима угледа светлост дана. Једно је сигурно, некажњено безакоње рађа још веће безакоње, при чему су Срби препуштени на милост и немилост муслиманским хордама зла.
Ето, моје сећање није више само моје. Поделио сам га са Вама, пре свега што су сведочење потпуковника Летиерија, и изводи из дневника Ђанлуке Данизеа, пробудили у мени мисао да би свакако требало проверити колико сличних случајева “падања” пројектила у изворе питке воде је било у Србији?! И то не скривати од јавности.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…