Наставни програм „It`s All One Curriculum“ који такође промовише Међународно планирано родитељство показује вишеструке манипулативне тактике које се користе у CSE да се деца индоктринирају и сексуализују. Као и код већине CSE програма, и овде имамо паметно сакривене: право на абортус, образовање о сексуалном уживању, маскирају се кроз људска права, кроз образовање о родовима, сексуалном и репродуктивном здрављу.
То једино може и сме бити место где ће представници српске државе обавестити житеље Гораждевца, Србе са КиМ и све нас, шта су конкретно учинили да овај конкретан злочин буде расветљен? Имају за то много начина, тајне и јавне службе, дипломатске канале, државни притисак на међународне институције, сараднике у „косовској влади“…
„Колико анимозитета имају према Србима гдје управо ових дана снимају серију о Алији Изетбеговићу у Тарчину, тамо гдје је он лично наредио да се отвори логор за Србе. Ово је фашистички потез од самог режисера, а поготово људи који то дозовљавају”, истакао је Бранислав Дукић, предсједник Савеза логораша Републике Српске.
Два милиона православних се поклонило овом часном ребру са нечасним поводом. А боље је то протумачити овако, два милиона је насјело на обману вођену од самих пастира.
Поклонили су своје најчистије емоције једном планираном пројекту који за циљ има привођење православних пред олтар Рима.
“Ми као врста имамо могућност да наставимо да развијамо своја тела и мозак на здравој узлазној путањи, или можемо да пратимо западни пример последњих деценија и намерно отрујемо наш народ генетски модификованом храном, фармацеутским производима, вакцинацијама и брзом храном која би требала бити класификована као опасна дрога која ствара зависност.“
“Морамо се борити против овога. Физички и интелектуално онеспособљено становништво није у нашем интересу.“
Јунаштво те јединице било је изузетно, њена пешадија је са српском коњицом ослободила Битољ. Сви савезнички команданти су им се дивили, одавали им признања и дословно се отимали око тога у чији ће контингент ући. Руска команда је одлучила да буде у саставу Прве армије коју је водио војвода Живојин Мишић
Вакцинални сведоци из немачког дневног таблоида, на себи својствен простачки и примитиван начин, настављају хајку против основних грађанских слобода и физичког и психичког интегритета грађана, промовишући присилну вакцинацију.
Пише: мр арх Марин Рајковић, истакнути члан УЛУПУДС-а, добитник награде за животно дело за укупан опус и допринос развоју архитектуре, примењене уметности и дизајна
Гост емисије „Интервју“ био је примаријус др сци. медицине Тодор Јовановић, широј јавности познат као лекар и проналазач препарата TODOXIN®. Посветио је свој дугогодишњи научноистраживачки рад имунологији и вирусологији и дао велики допринос разумевању многих метаболичких и имунолошких процеса у људском оранизму.
Дакле, грађанин и политичар Србије, који учествује у Вучићевом “унутрашњем дијалогу”, који је и скупштински посланик, сматра да територијални интегритет Србије може да се угрожава, и да он треба да учествује у томе, али брине за интегритет БиХ. Да ли је то нормално? Да ли је нормално да судбину српског Косова решавају Бошњаци?!
„У последњих неколико година, имамо много тога започетог и учињеног. То се односи и на војно-техничку сарадњу, као и нашу помоћ у залихама оружја и војне опреме. То се односи, наравно, и на војну сарадњу, заједничке вежбе, размену делегација, не само на нивоу високе команде, него и на секундарном нивоу и нижем нивоу“, нагласио је министар Шојгу.
Писмо Аустријском фелдвебелу Мирославу Крлежи, из 1954. године, чекало је 58 година да буде објављено (до 2012. прим.приређ.), као и дивна слика писца који је био краљев официр, једно време и на служби у Краљевој гарди у Дворцу на Дедињу.
Пишчев унук, Душан Бабац, га је „Печату“ доставио, с напоменом:
„Ових дана је мој отац сређивао документацију свога оца, наишао је на ово писмо упућено Крлежи. Писмо никада није објављено, што је и разумљиво, с обзиром на време када је настало“.
Уз све речено, пажљивом читаоцу неће промаћи колико нас је волела Ребека Вест, можда више него ми себе. Била је опчињена нама. Србија је била њен изгубљени рај. У вртлогу данашњих превирања и многих предрасуда према Србима и Србији, ова књига дође и као мала утеха и заклон.
Мада важећи прописи у нашој држави забрањују продају земље странцима, српском аграру већ је нанета велика штета лошим приватизацијама. Наиме, на аукцијама и тендерима продато је око две стотине фирми које су се некада успешно бавиле пољопривредом, што је подразумевало и индиректну продају њиховог земљишта. На тај начин страни инвеститори “дочепали” су се дела “блага” Војводине, традиционалне “српске житнице”. Процењује се да је у рукама странаца готово 18.000 хектара наших ораница!
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…