Мудро би било не само објавити, већ и убацити и у школске уџбенике, па би ученици схватили да је историја један вртоглави калеидоскоп који у свом кружном кретању загребе најчешће на различитим, а понекад и на истом месту и да се само околности везане за епоху мењају, док су сами догађаји толико налик један другом испод површине, да се њихов развој и правац лако могу предвидети.
Нове технологије су такве ефекте имале и у прошлости, али jе сада ситуација на том плану драматичнија и опаснија него икад.
Професор Мичигенског универзитета Кентаро Тојама прогнозира да човечанство не чека побуна машина, коју су многи досад прогнозирали, већ – побуна људи.
Понављајући позив за пријем миграната, такође је признао потребу за “мудрим” управљањем које захтева “отворено срце”, уз “могућност да се потпуно интегришу” придошлице. Они имају дужност да “знају, поштују и прихвате културу и традицију домаћина”, рекао је Франциско.
Али, како би то наш народ лепо рекао, као последица свих тих појава којима смо дозволили да нама овладају – „од дрвећа више не видимо шуму“, а у овом случају – нашу воду која ускоро неће бити наша.
На реду ће нам за продају онда бити и језера, потоци и реке. Зато, не дајмо воду, јер прелазимо у потпуно зависан и ропски положај ако и њу продамо.
Поставља се питање како је овај масовни убица из Пакистана уопште ушао у Србију и колико је дуго боравио на територији Србије пре него што је стигао до српско-мађарске границе где је ухапшен. Ово је још једна потврда да су контроле миграната које обавља српска полиција и војска више него неадекватне због чега се буквално у животну опасност доводе животи грађана Србије.
Аустријанац Вилхелм Куес, аутор књиге „Дианина листа“, романсиране биографије Аустријанке Диане Будисављевић, која је из усташких логора у Павелићевој НДХ спасила више од 10.000 српске деце, тешко прихвата да је тако велико, херојско дело његове земљакиње, удате за Србина Јулија Будисављевића, остало готово непознато свету, Дианиној домовини, Хрватској, па чак и њему.
Не ради се само о порасту малигних болести, а која је евидентна. Ради се и о порасту ауто-имуних болести. Ради се о стопроцентном порасту стерилитета код мушкараца. Ради се о патолошким трудноћама. Ради се о стрес трудноћама – постоји сијасет болести које су се јавиле. Подаци постоје, посебно са југа Србије. Међутим, нико се за њих није интересовао.
Добровољно потчињавање је најтраженији специфични инструмент секте. Једна је ствар када се неко потчињава плашећи се казне, а друга када се плаши да неће бити на потребном нивоу захтева које поставља газда, гуру. Све ово добија још и сакрални значај.
Толико се одмакло у издаји, урушавању традиције, наметању страних и туђих вредности, да се овај народ тешко може упоредити са својим прецима. Завладао је мук, страх и ћутање, нема бунта. Власт је за остварење туђих циљева награђена одрешеним рукама, да овде, унутра ради шта хоће, богати се, пљачка и осиромашује свој народ, трајно га водећи у пропаст и безнађе
Стрпљиво чекам да наша Црква реагује и смијени недостојног Григорија јер напаћеној Херцеговини не треба манекен који ће да дијели, вријеђа и понижава народ, бави се бизнисом и политиком већ истински духовник који ће да мири народ, помаже сиротињу, помогне препород и морални опоравак Херцеговине.
Пред крај Римског царства дошло је до прве дехуманизације секса, оргија, представа са содомијом и слично. Рим је после тога брзо пропао. Мислим да се ближи крај и овој псеудоцивилизацији.
И на крају, као закључак, за Прву међународну конференцију предлажем следећи закључак: На бази анализе докумената командовања у Војном архиву извршити реконструкцију операцијских борбених дејстава Војске Краљевине Југослaвије у Другом светском рату 1941-45. године.
Ветон Сурои, Тачијев саборац из Рамбујеа о њему је 2014. написао књигу „Змијске ноге“. Каже, Тачи није постао наставник историје „јер је постао свестан да је историја на продају, те је, као неко ко је на врху власти, постао њен власник. Успоставио је змијску културу на КиМ, у којој све почиње узурпирањем историје…“
На годишњем Министарском форуму о правосуђу и унутрашњим пословима ЕУ и западног Балкана учествовали су министри правде и унутрашњих послова Естоније, Бугарске и Аустрије, представљајући три предсједништва Савјета ЕУ, заједно са Европском комисијом, коју представља европски повјереник за правосуђе, потрошаче и равноправност полова, те европски повјереник за миграцију, унутрашње послове и грађанство, као и министри из шест земаља партнера са западног Балкана.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…