Гост емисије: Ненад Станић, ветеран са Кошара.
Тема: Права и захтеви ратних ветерана.
Аутор и водитељ: Вук Станић.
Гост емисије: Ненад Станић, ветеран са Кошара.
Тема: Права и захтеви ратних ветерана.
Аутор и водитељ: Вук Станић.
Морамо се запитати да ли је Љајић своју мисију председника “Националног савета за сарадњу са МТБЈ” обављао на прави начин и у чијем интересу, односно какав би однос Хага према Младићу и горе именованима био да је на месту Љајића седела проф.др Смиља Аврамов, или проф.др Коста Чавошки, рецимо?
И зато је пресуда генералу Младићу и начин на који нам је сервирају још једна мрља на лицу српске политичке “елите” саткане од себичности, паразитизма, лажи, одсуства националне визије и грамзивости која једе сопствену историју, сопствене хероје и будућност свих нас.
Када вам отворе капије Бондстила затворе вам очи и уста- када вам отворе капије центра у Нишу као да вам домаћин отвара авлију својег имања дочекујући вас на слави!
Треба ли још да полемишемо о статусу РУСКО- СРПСКОГ хуманитарног центра и “пријатељским” намерама помахниталим каубоја?!
Што се мене тиче ни слова више!
Ми треба да покушамо да уђемо у систем и преко система да покушамо да репарирамо и спасимо српски национални идентитет који је разорен до те мере да, ако чекамо, од њега неће остати више ништа. Већ се један део народа потпуно одродио. У крајњој линији, Београд је више џунгла него што је град који треба да буде престоница Србије. Ово је престоница грађаније, ово није престоница Српства.
Број Срба који су прошли пакао логора Херцег Босне мери се хиљадама, број оних који су убијени стотинама. И ником ништа. За Хашки трибунал злочини над Србима су били ок. Добро, није било баш коректно што су их муслимани и Хрвати убијали, али то убијање, често разбијањем главе, ломљењем руку и ногу или клањем, ипак није било толико некоректно да би се на то траћило време хашких кадија и судија. И новац спонзора Хашког трибунала.
У судници Хашког трибунала у току је изрицање другостепене пресуде у случају „Прлић“. Тужилаштво тражи од Жалбеног већа да оптуженима изрекне дупло више казне. Хашки суд потврдио да је постојао удружени злочиначки подухват у случају „Прлић“ с циљем етничког чишћења делова БиХ.
Слободан Праљак, један од оптужених у случају „Прлић“, попио је, према његовом адвокату, отров у судници Трибунала након што му је потврђена казна од 20 година затвора, прекинуто читање пресуде.
Пало ми је на памет да их стрељам, али сам се плашио. Страх ме је било јер ме је у рат на Косово испратио командант Главног штаба Војске Републике Српске, генерал-пуковник Ратко Младић овим речима, цитирам: „Славко, не ти него било ко, ко је под твојом командом, не сме да убије нејач, цивила, жену, старца, или војника кога си заробио и разоружао“. То је био случај са 64 бандита које сам ја разоружао.
Познати публициста и творац синтагме „руско пролеће“ Јегор Холмогоров на свом Фејсбук профилу набраја десет разлога због којих је руском народу неопходан споменик Солжењицину.
Демографска ситуација у Русији се поново погоршава после тешке кризе због распада СССР-а, упозорио је председник Владимир Путин и четири месеца пред председничке изборе најавио мере породичне политике.
Американци и њихови сателити данас се према Србима понашају као да је бомбардовање било неизбежно, па као да нису убијали децу и цивиле где су се затекли, у кућама, на мостовима, улицама, пијацама…
О размерама учешћа оружаних снага Хрватске у агресији на БиХ најречитије говори следећи податак: у лето 1992. године офанзивна дејства на положаје ВРС изводила је 31 комплетна бригада ХВ, две самосталне пуковније, 11 самосталних бојни (батаљона), једна хеликоптерска ескадрила и једна ескадрила борбених авиона „МИГ-21“ – укупне снаге око 60.000 војника, 120 тенкова и 150 артиљеријских оруђа калибра већег од 100 милиметара.
Формира се нека врста медијске мећаве. Људи се затрпавају, засипају потпуно тривијалним неважним, непотребним информацијама, и једноставно нису устању да озбиљно размишљају о ономе што им се стварно дешава, о озбиљним проблемима, о могућим решењима. И тако, они се претварају у неку врсту ‘радне марве’.
„Велеиздаја је најтеже кривично дело у области кривичног права и њега могу да почине само они који су на највишим државним положајима. Дакле, кад је неко обичан војник и побегне на страну непријатеља онда је он издајник. Међутим, када шеф Владе, начелник Генералштаба, командант неке армије и други високи државни званичник то исто учини – онда је он велеиздајник…“
Чворовић подсећа да, као прво, ратификовани међународни споразуми имају већу правну снагу од домаћих закона и стоје у хијерархији правних аката између закона и Устава. Овакав положај међународних споразума, па и Споразума о слободној трговини са Русијом чини одговорност Владе Републике Србије и надлежних министарстава већом.
Коментари читалаца…