У интервјуу за Правду Дејан Берић говори о стању на фронту, украјинским претњама, расположењу народа Донбаса и документарном филму о њему „Снајперски рат“, који осваја награде на фестивалима у САД.
У интервјуу за Правду Дејан Берић говори о стању на фронту, украјинским претњама, расположењу народа Донбаса и документарном филму о њему „Снајперски рат“, који осваја награде на фестивалима у САД.
Ненад Кецмановић (1947), професор emeritus, аутор десетак темељних књига, од којих су две објављене код еминентних издавача у Њујорку и Москви. Почасни је доктор Универзитета у Мичигену (САД) и члан Руске академије политичких наука. Истовремено, он је и сенатор и политички саветник председника Републике Српске. Повод за разговор је књига његових текстова о Босни и Херцеговини у „пост-дејстонском“ оквиру, „Хроника немогуће државе“, која се, у издању „Катене Мунди“ (приредио је Александар Врањеш ) недавно појавила у Београду
Интервју Биљане Живковић са тадашњим директором Културног центра Србије у Паризу Радославом Павловићем урађен је само четири месеца након његовог постављења на функцију директора. Стицајем околности, сада га објављујемо. Можда ће овај разговор помоћи да се лакше схвати коме смета Радослав Павловић и зашто се десило недавни сукоб у Паризу између Павловића и мале екипе људи који годинама таворе у КИЦ-а и, нажалост, амбасадора Србије у Паризу.
Срби и православци чине највећи број жртава у логору смрти Јасеновац и на другим стратиштима у НДХ. То наравно није заустављало убице у Јасеновцу да масакрирају Јевреје и Роме такође. Али главна брига за усташе су били Срби, које се требало или присилно покрстити или етнички очистити или поубијати. То је један од јединствених догађаја у Другом светском рату – у Хрватској су цивили и војници, католички лаици и свештеници били укључени у прогон, премлаћивање, пљачку, присилно покрштавање и убијање стотина хиљада некатоличких хришћана.
У емисији „ИНФОРАТНИЦИ против Новог светског поретка“, коју води новинар Биљана Ђоровић, гостовао је етнолог Драгомир Антонић…
Говорили су о Србима у прошлим временима, територији, рукописима, обичајима са јелима уз исте, поставили су веома важна питања… Зашто се стално, кроз време, настоји да се промени историја Срба…
Веровали или не, један од најбољих извозних производа Русије данас је цртани филм „Маша и медвед“. Девојчица по имену Маша и њен пријатељ шумски медвед успели су да надмаше све Дизнијеве пројекте у последњих неколико године и то по свим мерљивим параметрима и стандардима.
Вучић јесте ауторитарац и цео систем настоји да подеси према себи. Али његова идеологија је слаба – мало патриотизма, мало утилитаризма, мало атлантизма… То је више демагогија него целовити концепт, рекао је за недељник „Београдски глас“ проф. Антонић
У новој епизоди емисије „Форум“ гост је био др Ђорђе Минков унук српског хероја Милунке Савић. Др Минков је директор Високе струковне школе „Проф. др Радимир Бојковић“, у емисији говори о одрастању уз бабу хероја, у чему се разликују приче које му је баба причала од оних које званична историја бележи, али и о послетарном животу Милунке Савић.
Видео издање емисије „Агора“, аутор и водитељ Дејан Булајић. Гост емисије проф. др Срђа Трифковић.
Данас је тешко продрети до истине јер је она прикривена, закрчена, преко ње су набацане лажи, глупости и преваре. Треба много упорности, али ко хоће увек може да дође до истине.
У наше време поремећени су и основни људски односи: према Богу, природи, прецима, ближњима и самом себи. Све већи број људи сматра да Бог не постоји, за очување природе не мари, о прецима мало шта зна, ближње заборавља, а времена нема ни за самог себе. Губи се свест о властитом идентитету, слаби социјална кохезија, долази до духовног раскорењивања појединаца. Агресивни владајући политички и идеолошки образац, који доминира на нашој јавној сцени, инсистира на поништавању српског и формирању новог идентитета и отворено испољава омаловажавање, па чак и презрење, српског народа и његове историје, па се овом опасном духу самопорицања (Мило Ломпар) треба јавно супротстављати.
Документационо-информативни центар Веритас подсећа да је 3. априла 1992. почео погром српских села на купрешкој висоравни у југозападној Босни, а епилог три дана касније било је 54 мртвих српских цивила и територијалаца, и 150 оних који су одведени у логоре по западној Херцеговини и Хрватској.
Са Миланом Мајар, новинарком и ауторком документарног филма „С руба памети“, разговарала наша Драгана Трифковић
Живимо у времену великих искушења и малених људи. Ову реченицу вјероватно би написао сваки идеалиста прошлих цивилизација. Српски народ је од када се памти ишао крсном стазом. Неслога и издаја најтеже су га рањавале, душу му тањиле, али је имао Богом вазда понеку миомирисну душу од подвига и витештва, да га исцјели, оснажи и обнови.
Коментари читалаца…