Да ли ће наша деца и деца наше деце знати своју традицију, порекло, обичаје, писмо-ћирилицу, или ћемо за 15-20 година гледати у своју унучад, питајући се којим то језиком говоре, о чему причају, и како се понашају?
Да ли ћемо непријатељу заиста дозволити да, уз наше немо одобравање, заврши оно што је започео 1999. године – да нас сатре и затре?!









Коментари читалаца…