Др Јуришевић је последњих година, у више интервјуа Западним медијима нагласио да се више не осећа „безбедан“, истовремено су приметни његови покушаји да себе све више приказује као „жртву“. Јавно истиче да […]

Сузан Њухаус из Медицинског Журнала, у примерку из августа 2011- наводи два примера „криминалне еутаназије“ (убиства заробљеника) на бојном пољу: У првом случају ради се о канадском официру капетану Роберту Семроу, који […]

Непосредно пре почетка погрома над Србима, Џезар је био прислушкиван (и под контролом) од стране немачког БНД-а (вероватно као „двоструки агент“ коме „нису веровали“), те је на тај начин немачка тајна служба и немачка влада имала рана сазнања о планираном погрому над Србима, али није ништа учинила да их спречи. Ови подаци су дошли из извора самог БНД-а, да би непосредно после „мартовског погрома“ над Србима, били јавно обелодањени на немачкој ЗДФ телевизији..

У својој књизи „Крв на мојим рукама“(297-300) др Јуришевић је такође описао лично убијање више Српских ратних заробљеника, који су претходно (наводно) били тешко рањени у борби са члановима терористичке ОВК (терористима којима је припадао и др Јуришевић) и постоји велика вероватноћа да су неки од њих били рањени од стране др Јуришевића.

Др Јуришевићев лични став о „моралности“ убијања других, па чак и невиних сам појаснио у својој књизи „Крв на мојим рукама“, користећи се цитатом из Басанијеве књиге „Венецијански трговац“: „Да би остварили велику правду- дозвољено је да учинимо и малу неправду.“(Surgeon at arms).

„DOC TURNED MERCENARY…“- Scouser: „Интересантно је сазнати како је један аустралијски хирург, који је обучаван у ратничким вештинама од стране Израелске армије, завршио као војник албанске ОВК…“ DadoX: „Доктор-авантуриста  који се борио […]

Шерон Вергис (новинар) о др Јуришевићу: „„Он иде у патроле и убија Србе у борби… При крају (мисије) „слуђен“, улази у састав америчких специјалних снага и извиђа српске положаје, потом извештава америчку команду. Његове информације наводе НАТО бомбе на циљеве и убијају око 400 Срба…

Описујући га као „ратног хирурга“ и припадника Аустралијске резервне војске- Шерон наглашава да је одмах по доласку у Албанију др Јуришевић напустио свој неутрални лекарски статус и изабрао једну зараћену „страну“. Активно се укључио у конфликт, у почетку као војни инструктор, а потом по њеним речима: „Иде у патроле, и убија Србе у ватреном окршају… при крају изгубљен и полу-луд шпијунира српске трупе, сарађује са Специјалним америчким снагама. Његов неутрални медицински статус је био поремећен одмах у почетку са његовим изузетним осећајем гађења и све већом жељом за освету над Србима…“

…Поред овог убиства србске држављанке, др Јуришевић је у својој књизи „Крв на мојим рукама“ описао и више властитих убистава србских рањеника- ратних заробљеника терористичке ОВК, паравојне формације, у чијем саставу се борио и он сам… Др Јуришевић је такође описао у својој књизи зверско убијање србских ратних заробљеника од стране терориста ОВК у његовом присуству, коме не само да се није супротствио као лекар (на шта га обавезује Женевска конвенција), већ их је одобравао, јер су по његовим речима „Срби били болест“!]